„Условни отпуст биће могућност, а не обавеза. То је међународни стандард“, додао је професор Бејатовић, који је и председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу и члан радне групе за измене Кривичног законика.
Сваки осуђеник на доживотни затвор моћи ће после 25 година проведених иза решетака да напише молбу, а да ли ће бити и пуштен на слободу уз услов да не понови кривично дело, о томе ће одлучити суд.
Увођење доживотног затвора резултат је потребе за строжом казном када је реч о починиоцима најтежих кривичних дела, а обично су то злочини који потресају јавност, као што су убиства деце.
Бејатовић сматра да извесност откривања и кажњавања више утиче на потенцијалне будуће починиоце кривичних дела него висина прописане казне.
„Статистички имамо повећану ефикасност кривичног поступка, али то је због тога што је велики број споразума са тужилаштвом и опортунитета кривичног гоњења, али када је о класичним процесима реч, нема битнијих помака у повећању ефикасности кривичних поступака. У 50 одсто случајева које смо анализирали у истраживању, процес је трајао дуже од две године, а у више од 10 одсто дуже од пет година“, казао је он.
Он наводи да судови имају поприлично широк простор за слободно одлучивање, како у погледу избора врсте кривичне санкције, тако и у погледу одмеравања казне.
