Тема којом се Шенан водио када је у четвртак представио војни буџет САД, „такмичи“ се, како наводи агенција, с другим проблемима са којима је суочен амерички председник Доналд Трамп.
Током расправе о буџету, више времена се разговарало о зиду на јужној америчкој граници с Мексиком или о финансирању дела зида из војног буџета, него о спољној политици, укључујући и сукоб у Сирији или војно надметање с Кином, Русијом или Северном Корејом.
Шенан није први министар одбране који је забринут због Кине, а дешавало се да су и министри у администрацији бившег председника Барака Обаме затражили обрт у америчкој политици према Кини.
Шенан Кину посматра као горући проблем, који је изашао ван граница војне моћи и постао приоритет две најјаче странке у САД.
„Превише дуго игноришемо овај проблем. Кина агресивно модернизује своју војску, систематски краде научне и технолошке документе и покушава да пронађе војну предност кроз стратегију комбинације цивила и војске“, стоји у предлогу буџета Шенана, који за Пентагон тражи 718 милијарди долара.
Буџет предвиђа 25 милијарди за нуклеарно оружје у 2020. години, а за циљ има да очува предност у односу према Кини. АП наводи да Кина има доста мањи арсенал нуклеарног оружја од САД, али да он значајно расте.
Шенан је такође навео и друге напретке које је постигла Кина, укључујући и хиперсоничне ракете, које се могу користити против САД, а против којих Америка нема адекватну одбрану.
„Каснимо. Били смо спори у сустизању у пољима као што је спречавање Кине у њеним регионалним амбицијама, укључујући и напоре да у потпуности контролише Јужно кинеско море, на које права полаже и још неколико земаља“, рекао је Шенан, преноси АП.
Поједини аналитичари сматрају да су Шенан и Пентагон преувеличали претњу коју Кина представља.
