Британија се, објашњава дипломата Миливојевић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“, сада пројектује као самостални фактор, имајући у виду „брегзит“, али и све што следи након њега. Лондон је и раније давао до знања да ће се оријентисати на континуитет своје политике на Балкану, и то управо демонстрира, каже наш саговорник.
„Лондон се прикључује осталим западним центрима који су се огласили у настојању да одиграју улогу око враћања дијалога за сто под хитно. Сматрам да ће Британија остати на ставу који пројектује и Немачка. Дакле, да нема промена граница и да нема дискусије осим о претходном признању Косова и Метохије.
Миливојевић истиче да у том смислу неће бити никакве промене и да што се тиче утицаја Велике Британије можемо да га прикључимо свим досадашњим неуспелим утицајима делегација на свим могућим нивоима.
„Мислим да је ситуација статус кво најбоља, јер нема оног одлучујућег политичког интереса и става да се та прича око такси прекине на онај начин како се на Западу вербално залажу. Постоји одсуство искрене и суштинске политичке воље да се заиста прекине ово стање, јер Рамуша Харадинаја у свим овим мерама подржавају западни центри моћи. На делу је додатни притисак на Србију и покушај суочавања Србије са свршеним чином. Дакле, уколико би дошло до обнављања дијалога, они желе да дијалог почиње на неким другим основама, а не на оним на којим је он својевремено прекинут“, каже Миливојевић.
Наш саговорник ипак сматра да би преговоре би требало наставити на свим оним заосталим питањима, почев од реализације Бриселског споразума, али без уважавање нове приштинске платформе.
„Београд нити треба, нити сме, рекао бих чак и не може, да настави дијалог са позиције која би подразумевала да прихвати чињеницу да је Косово независна држава и да разговара са субјектом који има исти статус као и српска страна“, категоричан је Миливојевић.
Он тврди да је нека врста незваничне подршке косовским лидерима и то што нико од европских званичника није коментарисао приштински платформу.
„Нико се није огласио са Запада. Нико није рекао да је та платформа неважећа. Ако се у дијалог укључују велике силе, онда је то разговор о новом формату дијалога. Он треба да буде мање-више исти, опет статусно неутралан и на позицији међународног права. Запад има интерес да се разговор настави у Бриселу, јер је то један од механизама убеђивања Србије да прихвати реалност евроинтеграција. Све уступке које је Србија чинила десет година управо су прављени због ЕУ. Наивно се веровало да ћемо обезбедити чланство у ЕУ.“
Због избора у Европском парламенту, Миливојевић каже да ћемо тек у наредних годину дана видети шта ће бити стварна политика ЕУ, на шта можемо да рачунамо и где је ту наше место. Интеграције, ипак, не смемо да везујемо за питање Косова и Метохије зато што је то очигледно издвојена тема која добија један сасвим други карактер.
Дипломата додаје да се интерес великих сила ставља у контекст глобалног карактера, њиховог сучељавања и проширења, а да се Србија мора посветити КиМ са аспекта директног државног и националног интереса.
