Ова одлука је стигла са самог врха пољске политичке елите — из председничког кабинета. Разлог зашто је Анджеј Дуда одлучио да не позове руског председника Владимира Путина на церемонуију, која ће бити одржана у септембру у Гдањску, био је што Пољска намерава да одржи манифестацију „у кругу држава са којима данас сарађује на добробит света, заснованог на поштовању међународног права и суверенитета“.
Штавише, шеф канцеларије пољског председника Кшиштоф Шчерски је, образлажући ову одлуку, поред Немачке назвао агресором и Русију, будући да је на почетку Другог светског рата, када је Немачка напала Пољску, један део њене територије припао Трећем рајху, а други Совјетском Савезу. Међутим, индикативно је да ће на манифестацију упркос томе бити позвани баш сви лидери НАТО-а и ЕУ, што значи да ће на церемонији бити присутна и Немачка.
Политиколог Александар Асафов ову одлуку објашњава тиме што је практично целокупан политички естабилшмент у Варшави, укључујући владајућу партију „Закон и правда“, базиран на антируским ставовима. Све је ово, каже он, неопходно како би се показала максимална лојалност Америци, од које лидер партије „Закона и правде“ Јарослав Качињски и председник Анджеј Дуда очекују да ће конвертовати пољску љубав у конкретну новчану корист.
„Баш зато су и спремни да изнова и изнова врше ревизију историје, односно хорнологије како се одвијао Други светски рат, намерно умањујући подвиге Црвене армије и све оно што су Красноармејци учинили за пољски народ. Знамо да споменици палим војницима Црвене армије стално бивају оскрнављени по читавој Пољској, поготову у последњих неколико година. Али, ипак знамо и да обичан и добронамеран пољски народ самостално одржава и чисти споменике, доноси цвеће и пали свеће“, указује.
Међутим, Асафов наводи да без обзира што је Немачка позвана, мора се ипак имати у виду да Пољаци и њихов политички естаблишмент и даље имају бројне захтеве на рачун званичног Берлина, те да се макар једном у пола године помене питање ратних репарација и исплате одштете за сва разарања које је Немачка изазвала у Пољској током Другог светског рата.
Ситуација је потпуно парадоксална, оцењује Асафов, са једне стране Пољаци траже новац за штету причињену током рата, а са друге стране позивају делегацију земље против које су ратовали. Али, овај парадокс никада није сметао пољским властима, као што ни данас не смета садашњем председику Јарославу Качињском и његовом окружењу да говоре како је наводно „зла Русија путем својих шпијуна оборила авион којим је летео тадашњи председник Пољске Лех Качињски“, додаје.
Асафов подсећа и на скандал око изградње меморијслног центра Собибор, када је Русија прво била позвана да учествује, а потом избачена из пројекта. И Борис Рожин, експерт Центра за војно-политичку журналистику, сагласан је са ставом да је у питању типично понашање пољских власти које константно оптужују Русију у оквирима „антисовјетске митологије“.
„Своје ставове пољске власти реализују највећим делом путем уништавања споменика палим совјетским борцима који су ослобађали Пољску од Немаца. Такође, то понашање смо такође могли видети и када су се веома лоше понели према руској делегацији која је присуствовала обележавању годишњице у Аушвицу. Непозивање руске делегације на облежавање почетка Другог светског рата је само још један такав корак у низу и показује крајњи степен русофобије“, тврди он.
Рожин додаје и да ће овакав правац пољске политике, према његовим мишљењу, бити још дуго присутан у пољско-руским односима.
Иначе, по овом питању огласила се и званична Москва, која је оценила да пољске власти систематски фалсификују хронику Другог светског рата, игноришући историјску логику.
„Упркос одлучујућем и несумњивом доприносу наше државе поразу Хитлеровог Рајха и ослобађању Пољске од нацистичких окупатора, у тој поставци нема места за Русију“, навело је Министарство иностраних послова Русије.