„Догађаји од пре двадесет година били су радикално кршење и међународног права и Повеље УН и Хелсиншког закона ОЕБС-а и Париске повеље за нову Европу. Али, свиђало се то коме или не, косовски преседан је покренуо нове сценарије и у Грузији 2008. и у Украјини 2014. године“, рекао је Косачов.
Раније је немачки министар спољних послова Хајко Мас у интервјуу за „Штутгартер нахтрихтен“ изјавио да сматра да је мешање држава-чланица НАТО-а у сукоб у Југославији 1999. било исправно и назвао агресију против суверене Југославије демонстрацијом „одговорног приступа“.
Према речима руског сенатора, Мас признаје да задатак заштите људских права може у одређеним околностима да буде изнад формалне логике међународног права. „Па, остало је још мало, и спољна политика Немачке ће добити тражену доследност“, додао је он.
Косачов је навео да није Русија градила ове сценарије и није Русија провоцирала одговарајуће цивилне сукобе, за разлику од оног у бившој Југославији, где је Запад активно дозвољавао такве сукобе.
„Али 2014. године у Украјини, ми у Русији нисмо дозволили масовно кршење људских права и тим пре погибију људи, уз то без примене војне силе и не чекајући трагичне последице за људе“, рекао је он.
„И у томе је огромна разлика између руске позиције сада и натовске позиције од пре 20 година“, закључио је он.
Оружани сукоб албанских сепаратиста Ослободилачке војске Косова са војском и полицијом Србије довео је 1999. године до бомбардовања Савезне Републике Југославије (коју су у то време чиниле Србија и Црна Гора) од стране НАТО снага, заобилазећи став Савета безбедности УН.
Ваздушни напади НАТО-а трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Тачан број жртава је непознат. Према проценама српских власти, током бомбардовања су погинуле око две и по хиљаде људи, укључујући 89 деце. Рањено је 12,5 хиљада људи. Материјална штета се, према различитим изворима, процењује на суму од 30 до 100 милијарди долара.
