Уместо краља из Јордана данас је у Румунију стигла вест да је његова посета отказана, због тога што је румунска премијерка Виорика Данчила подржала признавање Јерусалима за престоницу Израела. Она је то обнародовала на конференцији у Вашингтону и мада је касније покушала да ту изјаву ублажи рекавши да је то њен лични став, дух из боце је био пуштен.
И није наишла на неодобравање само јорданског краља. Не бирајући речи, одмах се огласио и председник Румуније Клаус Јоханис, који је оценио да је том изјавом Данчила још једном показала потпуно незнање о спољној политици, али и додао да таква одлука није само у надлежности румунске Владе.
Међутим, да ли је том изјавом румунска премијерка послала знак да је њена земља одједном, из другог плана постала важан амерички и НАТО играч у овом делу Европе? Тим пре што је тек једна од неколико земаља у свету која је признала Јерусалим следећи позив америчког председника Доналда Трампа. То су до сада учиниле само Чешка још 2017, Хондурас и Аустралија.
„Румунија је чланица ЕУ и НАТО-а и у том смислу, она је учинила нешто што је могло да се очекује, да следи америчку политику и одлуку америчког председника Доналда Трампа, који је одлучио да реализује стару одлуку америчког Конгреса и пресели амбасаду САД из Тел Авива у Јерусалим“, каже за Спутњик добар познавалац америчких прилика Саша Адамовић.
На питање зашто је то урадила румунска премијерка, кад су остале чланице ЕУ против, овај аналитичар каже да одговор на то треба тражити у самој Румунији.
„ЕУ је од почетка заузела негативан став према одлуци Трампа да коначно пресели амбасаду у Јерусалим. С друге стране имамо политичку ситуацију у Румунији која је у претходних неколико година веома нестабилна, где се социјалдемократска Влада сукобљава са председником који је изразито пробриселски оријентисан“, објашњава саговорник Спутњика.
Он сматра да одлуку Владе Румуније о пресељењу амбасаде у Јерусалим можемо посматрати кроз унутрашње политичке односе у самој Румунији, где већ неко време влада жестока политичка напетост између Владе и председника.
„Ја нисам сигуран да бисмо Румунију у овом моменту могли да посматрамо као главног америчког играча у овом региону. Можда би то у случају Румуније био прејак израз. Очито је да том одлуком румунска Влада за то што ради наилази на велики отпор Брисела и тражи подршку на другој страни, код америчке администрације“, оценио је Адамовић.
Саговорник Спутњика не спори оцену војних аналитичара да је геополитички положај Румуније за САД важан због њеног изласка на Црно море и близине Русије и да у том контексту треба посматрати и најновију најаву Букурешта да ће обновити ратну авијацију са 36 америчких авиона Ф16, који треба да замене застареле руске мигове 21.
Несумњиво је да је јачање румунских оружаних снага улога коју јој је НАТО наменио у склопу антируске улоге, али ипак истиче да би било прејако Румунију сматрати главним америчким и НАТО играчем у овом делу света.
