Ову иницијативу сиријски Курди ставили су на сто јер се у тамошњим затворима налази више од 5.000 терориста такозване Исламске државе, од којих су многи страни држављани, углавном земаља Западне Европе. Међутим, проблем је настао оног тренутка када је амерички председник Доналд Трамп позвао западноевропске земље да приме те људе назад и процесуирају их, али су оне то одбиле.
Сиријски Курди су, будући да у тим затворима више нема места за нове терористе, стога предложили да се формира својеврсни трибунал, и то на североистоку Сирије, са циљем да се терористима суди „поштено и у складу са нормама међународног права, али и уз примену свих људских права“.
Стручњак за Блиски исток Карине Геворгјан сматра да, иако ова иницијатива наизглед делује поприлично интересантно, околности у којима би се трибунал формирао тешко да би то могле да омогуће. Главни проблем састоји се у томе што у том процесу највероватније не би учествовале легитимне сиријске власти, будући да су управо оне, како каже Геворгјанова, „непомирљиви непријатељ“ сиријских Курда.
Када је реч о Русији, иако о том питању још није изнет званични став Москве, Геворгјанова подсећа да је руска власт у више наврата покушавала да пронађе начин за успостављање контакта између сиријских неистомишљеника, пре свега између опозиције и једног њеног дела који је прешао на страну Дамаска.
„Највећи проблем био би што би се све свело на то да свако вуче на своју страну. Зато би овде стручњаци за међународно право имали пуне руке посла око формирања трибунала. Оно што мене интересује је ко би подржао ову идеју, а још више ко стоји иза ње. Тешко да могу да замислим да су то сиријски Курди сами смислили, пре је да иза тога стоје њихови ментори“, истиче она.
У међувремену се огласила Шведска, а тамошњи министар унутрашњих послова Микаел Дамберг подржао је ову иницијативу, такође из разлога што многе западноевропске земље ни не помишљају да преузму своје држављане који су се борили на страни терориста како би их процесуирали. Геворгијанова, међутим, каже да управо стога ова иницијатива може добити и ширу подршку Европе.
Када је реч о ЕУ, најзначајнији би био став Немачке, указује Геворгјанова, односно то да ли ће Берлин ову иницијативу прећутати или ће у њој активно учествовати.
Поред Немачке, велики значај ће имати и реакција САД, додаје она, пре свега јер ће након реакције Вашингтона постати јасно ко заправо стоји иза ове идеје.
Међутим, поред Немачке и Америке, битна ће бити и реакција турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. „Биће врло интересантно уколико турски председник од срца подржи идеју, а САД, са друге стране, прећуте“, констатује она.
Геворгјанова наводи и да је међународно право у овом домену добро развијено, те напомиње да је томе у великој мери допринела иницијатива Руског царства крајем 19. века.
„Тим принципима су се руководили током организовања и одржавања Нирнбершког процеса, дакле прецизно је утврђено ко се сматра учесником ратних дејстава, ко борцем, а ко не подлеже судском гоњењу. Понављам, у овој сфери је право добро разрађено и постоји богато искуство. У случају Сирије, има сигурно много основа да се суди различитим злочинцима“, закључује Геворгјанова.
