Пошто ниједан од кандидата није добио више од 50 одсто гласова, прва два, вероватно Зеленски и Порошенко, ићи ће у други круг. Мада и Јулија Тимошенко има шансе да се придружи Зеленском у тој трци, с обзиром да заостаје само три одсто иза актуелног председника.
Према истраживањима Кијевског међународног института социологије, у другом кругу Зеленски може да рачуна на 39 одсто гласова, а Порошенко — само на 18 одсто. Очекује се да ће већи део украјинске опозиције подржати шоумена Зеленског.
Међутим, кримски политичар Степан Кискин не дели такво мишљење, али сматра да је „Порошенкова победа губитак за целу Украјину“.
„Ово што се догодило, било је очекивано. Порошенко у потпуности користи административни ресурс. Њему је било потребно да иде у други круг са Зеленским, који нема програм, нема политичке идеје, нема тим, нема ништа. Порошенку ће у другом кругу са Зеленским бити много лакше да се бори него против Тимошенкове и других кандидата који имају тим, политичку платформу, своју визију. А Зеленски је новајлија у политици. Мислим да ће сада Порошенко активирати не само финансијске и административне ресурсе, него и везе и сада ће се бавити поткупљивањем олигарха, нудећи им разне повластице. Предвиђам да ће се украјински избори завршити Порошенковом победом, а то је губитак за целу Украјину“, оценио је Кискин.
Шеф политичког савета „Опозициона платформа — за живот“ Виктор Медведчук не искључује могућност новог Мајдана после председничких избора у Украјини, док кримски политиколог Владимир Џарала не мисли да може доћи до такве револуцију, али сматра да су могући масовни нереди.
„Украјина је постала пример две варијанте државног преврата — 2004. године тамо се догодио тзв. преврат без крви, док је 2014. дошло до веома жестоких и крвавих обрачуна. Оба пута је управо Украјина представила ’идеалне варијанте‘. Да би се говорило о новом ’Мајдану‘, потребно је схватити да су за то потребни ресурси и потребно је спровести одређену припрему, коју је немогуће сакрити — она је увек јавна. А такође потребни су и они који ће иза свега тога стајати. И овде се јавља занимљиво питање: ко може да буде таква снага? Рекао бих да неће бити ’Мајдана‘, али да су масовни нереди сасвим могући и они могу да обједине најразличитије снаге. Али такве перспективе су могуће само у једном случају — ако иза свега стоји озбиљна управљачка сила“, сматра Џарала.
Политиколози подсећају да бивша премијерка Јулија Тимошенко не признаје резултате председничких избора у Украјини, али, како кажу, она није у стању да утиче на њих или организује „Мајдан“.
Руски аналитичари кажу да су резултати избора показали да су Украјинци незадовољни стањем у земљи и посебно богаћењем актуелног председника Петра Порошенка, чији су се приходи током прошле године увећали чак 95 пута у односу на 2017.
„У Украјини се богати само један човек — Петро Порошенко“, сматра политиколог и економиста Александар Дудчак.
„Под његовом контролом се налази банкарски сектор, као и неке индустрије, које је успео да приграби за себе. У земљи која је у рушевинама, где економија пада, једна особа се богати, као и људи веома блиски њему. Ово је веома лоше, штета за Украјину — изгубила је толико људи и индустрију да би се обогатила само једна особа“, каже Дудчак.
Председник Комитета за међународне послове Савета Федерације Руске Федерације Константин Косачов сматра да су се у Украјини одржали „избори без избора“.
Након пребројаних 70 одсто бирачких листића, комичар Владимир Зеленски је освојио 30,45 одсто гласова, на другом месту се нашао Петро Порошенко са 16,19, док је трећа Јулија Тимошенко са 13,15.
Русија резултате председничких избора у суседној држави можда неће признати, саопштио је председник Комитета Државне думе за послове Заједнице независних држава и евроазијске интеграције Леонид Калашњиков и о томе ће се данас одлучивати. По његовим речима, „у првом кругу није гласао читав југоисток, Донбас и Украјинци који живе у Русији“. То је пет-шест милиона људи, тј. трећина свих који су гласали.
Први пут на овим изборима није било ни руских грађана као посматрача. Москва сматра да одбијање Кијева да дозволи посматрачима из Руске Федерације да дођу на изборе доводи у питање легитимност читавог изборног процеса.
Други круг, који ће одредити исход кампање, биће одржан 21. априла.
Шефица Централне изборне комисије Татјана Слипачук је изјавила да су председнички избори одржани без системских кршења. Излазност на изборима је износила 63,52 одсто, саопштио је ЦИК.
