На том несвакидашњем оперском спектаклу организованом на дан Сарамандићевог рођења, под диригентском палицом Дејана Савића, наступиће Оркестар и прваци Опере Народног позоришта у Београду. Арије и дуете из најпознатијих опера („Андре Шеније“, „Бал под маскама“, „Тоска“, „Набуко“, „Кармен“…) изводе Јасмина Трумбеташ Петровић, Миодраг Д. Јовановић, Ана Рупчић, Јанко Синадиновић, Наташа Јовић Тривић, Александра Ангелов, Иван Томашев, Сања Керкез, Снежана Савичић Секулић, Дејан Максимовић и гост Небојша Бабић.
Великан који је гласом освајао светске оперске сцене певајући највеће роле басовског фаха, био је апсолвент Економског факултета када је добио позив да пева у варијетеу „Орфеум“. Уследило је школовање код Зденке Зикове, аудиција и пријем у Оперу Народног позоришта. А после бриљантног дебија у „Аиди“, Живан је примљен у стални ангажман.
Све што је уследило је одавно део наше оперске историје. Било као Кнез Игор, Мефисто, Захарија, Дон Базилио, Велики Инквизитор или Борис Годунов и Дон Кихот, Живан Сарамандић је изнова потврђивао свој вансеријски дар, глумачку вештину и певачко умеће. То му је омогућило наступе на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету, од Бољшој театра и Карнеги хола, до оних у Атини, Прагу, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину…
Живан Сарамандић је био нарочито познат по својим интерпретацијама руских народних песама из репертоара Шаљапина, које је певао и у СССР-у, на више од 500 концерата.
На сцени је био до последњег даха. После обновљеног „Дон Карлоса“ (изведен је 4. фебруара 2012. године), Живан Сарамандић припремао се за соло-рецитал „Торжество Шаљапину“, који је годинама певао на Сцени „Раша Плаовић“. Нажалост, смрт је била бржа — преминуо је 30. јануара у Београду, у 73. години. Сахрањен је 2. фебруара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Концерт у част Живану Сарамандићу подсетиће и колеге и публику на неке од улога које су, отпеване гласом тог музичког великана, постале део наше оперске историје. Показаће и зашто је био један од најомиљенијих становника куће на Тргу Републике, као и зашто ћемо заувек, као музичку слику, памтити његову импресивну фигуру која стоји на сцени са крупном руком на грудима и пева „Волга, Волга“, дубоким снажним гласом који је и сам постајао велика руска река.
