Према речима проф. др Душка Ћировића са Катедре за екологију и географију животиња Биолошког факултета, највише шакала има у Панчевачком риту, а затим у сремском и шумадијском делу престонице. За повећање њихове популације кривци су људи. Дивље депоније са остацима хране налазе се свуда, што њима одговара.
Због тога би требало променити навике и не бацати отпад на недозвољеним местима.
Наредних годину дана научници ће пратити младунче из Јакова, које су назвали Јока. Тако је у близини места где је ухваћена Јока било доста угинулих животиња, а само неколико стотина метара даље налази се познати салаш.
„Било је потребно пет месеци да се Јока ухвати у замку“, објашњава професор Ћировић.
Помоћу огрлице и СМС-ова које добијамо, за годину дана можемо сазнати 2.400 података — на којим територијама се креће, колико је близу насеља… Када будемо ставили фото-замке, на основу фотографија ћемо знати да ли су у групама и колико их има.
Саговорник „Новости“ истиче да су постављене замке за хватање шакала како би им ставили још четири огрлице које Факултет има. Иначе, оне су добијене на поклон, а цена једне је око 2.500 евра. Због ограничених финансијских могућности високошколске установе, огрлица има само основну функцију праћења, јер се за све друге опције, као што су мерење откуцаја срца и праћење положаја тела, додатно плаћа.
„Необјашњив је феномен да расту број и густина популације шакала, а одстрел је све већи“, наводи професор Ћировић.
„Занимљиво је да они могу да живе сами, у пару или у групама са око 12 животиња. Неколико група шакала је регистровано на подручју Панчевачког рита, где их има највише. Углавном се крећу ноћу.“
Професор Ћировић истиче да шакали не нападају ни људе, ни животиње и додаје да нема већих чистача у природи од њих.
