00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Почели највећи избори на свету: Враћа ли се династија Ганди (видео)

© AP Photo / Rajesh Kumar SinghЛидер Конгресне партије Раул Ганди и његова сестра Пријанка Вадра у предизборној кампањи
Лидер Конгресне партије Раул Ганди и његова сестра Пријанка Вадра у предизборној кампањи - Sputnik Србија
Пратите нас
У Индији су 11. априла почели општи избори који ће, кроз седам етапа, трајати пуних 39 дана, све до 19. маја. Ове изборе, на којима право гласа има 900 милиона бирача, аналитичари називају највећим изборима на свету и својеврсним „фестивалом демократије“.

Грађани друге најмногољудније земље на свету бираће посланике у индијском парламенту, а место премијера припашће лидеру партије или коалиције која освоји највише места у Парламенту. То практично значи да ће бирачи одлучити да ли ће 68-годишњи премијер Нарендра Моди предводити земљу и наредних пет година или ће на власт доћи његов главни ривал у овом тренутку, опозициони лидер Раул Ганди.

Овај четрдесетосмогодишњак припадник је индијске политичке династије Нехру—Ганди, а место председника Конгреса наследио је од своје мајке, Соње Ганди, 2017. године.

Спољнополитички новинар Милан Мишић, који је у два наврата био дописник из Њу Делхија, рекао је у емисији „Спутњик интервју“ да је у Индији тешко прогнозирати изборе, с обзиром на механизам гласања, саме димензије те земље, као и на број партија које учествују на изборима.

„Према једном извору чак 460 партија учествује на овим изборима. Такође, иако су садашњи премијер Нарендра Моди и претендент на место премијера Раул Ганди најпознатије личности које су у ’арени‘, они такође преводе велике и шаролике коалиције. Гандијева има близу 25 партија, а сличан је број партија окупљен и око Баратија џанате, која је у овом тренутку владајућа партије Индије. Њима је потребно толико савезника пре свега због димензија те земље и индијске шароликости, а надасве због улоге регионалних партија“, каже Мишић.

Политичка сцена Индије се, како каже, променила у том погледу. Некада је доминирао Индијски национални конгрес, као једна „кишобран партија“ под који су могли да стану готово сви — од верских, етничких и политичких мањина до свих других.

Евроазијска економска унија - Sputnik Србија
Русија, Индија и Кина јачају Евроазијски троугао

Како наводи, тешко је прогнозирати резултат избора зато што ће и овога пута значајну улогу имати те регионалне партије, посебно када се узме у обзир индијски мозаик и шароликост.

„Наиме, чињеница је да је Индија република и нека врста Уније која има 27 држава које, опет, имају изузетно значајан степен овлашћења. Индија има седам савезних територија, а устав наводи 22 језика који се говоре и на хиљаде наречја. Такође, индијска политика је изузетно компликована и не одлучује се само о питањима која су на дневном реду националне политике него, пре свега, о питањима регионалне политике и локалних проблема“, наводи Мишић.

У анкетама, додаје гост „Спутњик интервјуа“, засад преовлађују две процене.

„Прва је да ће Моди и Баратија џаната проћи лошије него 2014. године, када су први пут у неколико деценија освојили већину у Доњем дому парламента, који има 543 места. Са друге стране, верује се да ће Национални конгрес са савезницима проћи боље, односно да ће постићи бољи резултат од оног катастрофалног пре пет година, када су освојили само нешто више од 40 места“, каже Мишић.

Како наводи, обе партије су уочи избора објавиле своје изборне манифесте, односно списак обећања. То је, каже, истовремено и списак жеља, а они који су га писали свесни су тога да добар део не могу да остваре.

„Наравно, једно од основних питања је питање економије земље. Индија је данас једна од највећих економија света, а последњих година је стопа њеног раста већа од кинеске. Наравно, тај раст не осећају сви подједнако. Највише користи засад има бујајућа средња класа, док су индијски фармери, односно пољопривредни сектор, у лошијем положају него што су били пре пет година. Влада је, наиме, настојала да задржи јефтине цене намирница, а када је храна јефтина — и њени произвођачи су на губитку. Дакле, у економији је фокус на борби против сиромаштва“, оцењује Мишић.

У том смислу, како наводи, већи искорак је направио Индијски национални конгрес, који је обећао неку основну, минималну плату људима који су испод прага сиромаштва. Са друге стране, програм Баратија џанате и премијера Модија је дерегулација, рецепт који је примењиван и другде у уверењу да ће већа пословна активност повући и све друге секторе, односно одиграти улогу локомотиве.

Индијска застава - Sputnik Србија
Мења се светски поредак: Индија престиже Америку

„Међутим, оно што је контраверзно је програм ’хиндуизације‘ Индије који спроводи премијер Моди. Дилема је, наиме, у којој мери је инсистирање на томе да је Индија ’хинду‘ нација, да је онда пре свега земља Индуса, а тек потом свих других, заправо опасно по друштвено ткиво саме земље. Индија је, наиме, досад сматрала да је та шароликост и њен етничко-верски мозаик заправо њена предност, а никако мана“, указује Мишић.

Док је „хиндуизација“ Индије нешто због чега би Моди могао да изгуби подршку гласача, његовом ривалу Раулу Гандију замерају да је „мек“ политичар и да му недостају гени његових предака — Махатме Гандија и Џавахарлала Нехруа.

„У сваком случају, резултати ће бити објављени 23. маја, када ће бити јасно коме су Индијци поклонили поверење и ко ће имати задатак да управља судбином највеће светске демократије и веома моћне економије“, закључује Мишић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала