Има више привидно прагматичних разлога које поборници чланства БиХ и Србије у Атлантском савезу наводе као аргументе у прилог својих ставова, наводи Танасковић.
„Међу тим аргументима готово обавезно се наводи онај геостратегијски, о окружености државама НАТО-а, затим војно-безбедносни, тј. предност гарантовања сигурности, као и моменат убрзавања евроинтеграција. Ове аргументе не треба потценити и олако отписати, јер се заснивају на одређеном сагледавању стварности, а нису само део политичког маркетинга“, каже Танасковић.
Ипак, према његовом уверењу више је разлога да се РС и Србија не прикључе НАТО-у и да доследно воде политику војне неутралности, уз одржавање коректних и понекад партнерских односа са Алијансом до могуће мере.
Према Танасковићевим речима, први на списку аргумената против прикључења НАТО-у је, како каже, морална и колективно-психолошка димензија: отпор условљен трауматичним искуством изазваним агресијом НАТО-а на СРЈ 1999.
Снагу и релевантност овог аргумента спремни су, каже Танасковић, да прихвате чак и на Западу — не би се требало одрећи овог нежељеног, али неоспорног моралног капитала, а уједно и дати легитимацију злочину који је 19 држава НАТО-а починило пре 20 година. Војно-безбедносни аргумент обезбеђивања сигурности у трусном окружењу, када је о Србима реч, такође није до краја уверљив, мада јесте веома привлачан.
„Наиме, једино потенцијално угрожавање безбедности чланица НАТО-а које оне узимају у обзир јесте оно које наводно долази или би могло да долази из Русије. Русофобија је била и остала најважнији мотив за улазак под НАТО кишобран бивших источноевропских и балканских држава. А Србима не само да не прети никаква опасност од стране Русије, већ је, сасвим супротно, она најважнији српски савезник на међународном плану, укључујући и контекст безбедносних претњи и ризика. Каква логика може водити Србе да се определе против свог главног савезника, прилазећи онима у чије добре намере и пријатељство имају много разлога да сумњају“, пита се Танасковић.
Што се „безбедносне идиле“ унутар НАТО-а тиче, уопште није сигурно да би она била успостављена за Србе унутар регионалних координата, осим уколико би се спремно и трајно одрекли својих виталних државно-националних интереса, додаје он.
Да ли се, рецимо, Грчка дефинитивно престала осећати угроженом од Турске зато што су обе државе-чланице истог савеза? Закључио је Танасковић своје предавање овим питањем.
