Како је најављено, овај закон подразумева формирање целокупне инфраструктуре која ће омогућити руском интернету да функционише и у условима тоталне блокаде, али и да омогући уградњу свих неопходних техничких средстава како би се ограничио доступ „забрањеним ресурсима“.
Из Горњег дома руског парламента кажу да овај закон представља одговор на америчку „Стратегију националне сајбер безбедности“ у којој се наводи да су „Русија и поједине друге земље вршиле хакерске нападе на САД, те да их треба „казнити“.
Према речима председнице Савета федерације Русије Валентине Матвијенко, ову меру требало је усвојити много раније, будући да је Москва одавно дужна да заштити руски део интернета, имајући у виду да би економске последице у случају искључења Русије са интернета биле несагледиве.
Међутим, руски омбудсман за интернет саобраћај Дмитриј Мариничев за Спутњик каже да ово не треба гледати као одлуку о стварању аутономне руске интернет мреже, већ да се искључиво уводе „посебна правила“ како би се на одређени начин контролисао интернет саобраћај.
Реч је о стварању такозваног „сувереног интернета“, за шта је потребно утрошити доста времена и средстава, појашњава он, имајући у виду да тренутно нема јасне поделе о томе ко управља чиме – за шта су одговорни провајдери, а за шта је одговорна Савезна служба за надзор у области комуникација, информационих технологија и медија „Роскомнадзор“.
Упитан да ли ће се то на било који начин одразити на функционисање интернета, будући да је Русија уско повезана са свим светским серверима и у великој мери зависи од интернета, Мариничев одговара одрично.
„Све ће функционисати као и до сада. То вам је, рецимо, као да на ваш постојећи ауто-пут који је повезан са Европом поред граничног прелаза успоставите додатне полицијске пунктове. Тиме ћете омогућити себи да издајете наредбе којом трасом саобраћај сме да иде, али и да заустављате све што вам се чини сумњивим или неадекватним“, објашњава Мариничев.
И члан комитета за регионалну политику Савета федерације Русије Анатолиј Широков мишљења је да се интернет претворио у врсту комуникације без које ниједна економија света више не може да опстане, самим тим спољашње мешање у руски сајбер простор уопште више није питање, већ реалност.
„Већ су се дешавале поједине ситуације мешања споља, а главни разлог је што Русија није имала адекватне механизме заштите. Сматрам да је овај закон изузетно потребан са циљем да се заштити суверенитет руског интернета, а не да се нашкоди грађанима“, тврди.
Мариничев ипак сматра да постоје одређене ситуације када би ова законска регулатива могла негативно да се одрази, и то на развој интернета у земљи, будући да би таква контрола представљала „уско грло“ у интернет саобраћају.
„Обим информација се константно повећава, процењује се да ће се за две до три године количина протока информације повећати чак 10 пута. Уколико руска мрежа буде ограничена, она неће моћи да се развија у складу са актуелним технолошким процесима, што би могло да се одрази и на друштвено незадовољство“, закључује.