Лист наводи да „низ прикривених напада” руског лидера на Вашингтон заједно са зближавањем Москве и Пекинга говори о томе да руско-кинески „савез из рачуна“ постепено прераста у реалну алијансу.
Кинески лидер се позиционира као „хранитељ глобализације и гарант слободне трговине“, који може да послужи као средство за борбу против Доналда Трампа и трговинских царина Вашингтона, пише „Глоб енд мејл“.
Руски председник је 26. априла допутовао у Пекинг, где се показао као „поуздани поборник“ такве позиције. Подржавајући реторику Си Ђинпинга, он је покушао да учврсти пријатељство „напојено вотком и учвршћено тежњом да се сруши светска владавина Вашингтона“.
„Важно је спремити ефикасан одговор на ризике фрагментације глобалног политичког, економског и технолошког простора“, изјавио је Путин током наступа на форуму „Један појас — један пут“.
Путин је на скупу на којем није било високо рангираних представника САД позвао делегате да формулишу сопствене одговоре на „раст протекционизма, чија су најопаснија форма једнострана ограничења која се нелегитимно уводе мимо Савета безбедности Уједињених нација или, још горе, трговински ратови“.
Овај неочекивани испад на рачун Вашингтона, према мишљењу листа, јесте нови знак да су Русија и Кина, без обзира на све разлике, нашле додирне тачке у светлу размимоилажења САД с бројним међународним институцијама.
Кина покушава да постигне укидање америчких царина на своју робу, док Русија ради на слабљењу санкција.
„Русија и Кина исто гледају на то како треба да функционише свет — он треба да буде вишеполаран, стране треба да буду равноправне, а планетом не треба да влада једна држава“, сматра директор Факултета за светску економију и светску политику Александар Лукин.
Професор сматра да потези кинеског и руског лидера могу да изазову збуњеност у западним престоницама.
Путин и Си Ђинпинг су се зближили толико да, како се нашалио Лукин, виђају један другог чешће него неке своје пријатеље. Лидери су успели да успоставе добре односе који су постали разлог за бригу многих који се прибојавају да би те „аутократе“ могле да усагласе дејства са циљем да сруше послератни светски поредак.
Прошле године Путин је заједно са Си Ђинпингом пекао руске палачинке с икром, а потом су се почастили вотком. Ове године Универзитет Ћинхуа је доделио Путину звање почасног доктора. „Овај универзитет је похађао и мој пријатељ, председник Кинеске Народне Републике, друг Си Ђинпинг“, рекао је тим поводом Путин.
Према мишљењу професора Универзитета „Џорџ Вашингтон” Роберта Сатера, Путин и Си су искористили могућности за ширење свог утицаја на рачун САД и њихових савезника.
„Такве везе, заједно с војном и економском моћи обе државе, очигледно представљају веома озбиљан изазов за САД од момента окончања Хладног рата“, додао је Сотер.
Иако су се раније према Русији и Кини односили као „савезу из рачуна“, сада то треба сматрати „алијансом де факто“, сматра Сотер и подсећа да је у септембру прошле године 3.200 кинеских војника учествовало у највећим руским војним вежбама од краја Хладног рата.
Москва и Пекинг притом имају шта да понуде једно другом у економској сфери. Прошле године трговинска размена међу државама повећала се за 24,5 одсто и достигла 108 милијарди долара. Кинеске инвестиције у оквиру иницијативе „Један појас — један пут“ корисне су за руску економију, повећавајући проток робе на територији Русије.
Москва је пружила Пекингу важну помоћ унутар Уједињених нација, подржавши иницијативе Си Ђинпинга, укључујући „Један појас — један пут“. Поред тога, Русија је постала један од главних испоручилаца нафте Кини, подсећа лист.
