Саопштење Праве Црне Горе преносимо у целости:
„Њихов једини гријех је био што су се затекли на погрешном мјесту у погрешно вријеме. Имајући у виду да је цјелокупно НАТО бомбардовање било противзаконито, односно без одобрења Савјета безбједности, али и имајући у виду осионост западних центара моћи, није било за очекивати да ће неко једног дана сносити одговорност за све недужно настрадале цивиле, али и за причињену материјалну штету.
Ипак, оно што је можда било за очекивати, уз све политичке разлике и промијењене ставове функционера владајуће партије од деведесетих наовамо, јесте помоћ државе породицама недужно настрадалих жртава. Дакле, имајући у виду да су настрадали цивили у Мурину били држављани Црне Горе, актуелна тридесетогодишња власт је имала обавезу да их макар уважи тиме што би жртве, прије свега, сачувала од заборава, али и олакшала живот њиховим породицама.
Но, то се није десило. Првобитне новчане одштете, које су поједине породице добиле, морали су да врате неколико година након тога. Како се то није десило, држава се по налогу Брисела придружила гоњењу породица настрадалих, те захтијевала повраћај новца уз камате.
Овај снисходљиви акт који у најбољем осликава однос званичне Црне Горе према сопственим жртвама представља незапамћени вид полтронизма и слуганске политике. Права Црна Гора никада неће заборавити жртве НАТО агресије 1999. године, као ни све жртве широм свијета које је тај савез посијао у свом походу покоравања земаља и заробљавања њихових ресурса, под плаштом ширења ’демократије‘. Мирославу, Јулији, Оливери, али и свим другим недужним жртвама НАТО бомбардовања нек‘ је вјечна слава.“