Он је то казао на Међународној научној конференцији „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“, која је почела данас у Подгорици.
Митрополит Амфилохије је такође навео да је у последње вријеме било сусрета са министром правде Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће превазићи проблеме.
Казао је и да су људи који предлажу тај закон прије свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена, те нагласио да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом — Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом, а да је једина заједница која је остала ван тога Митрополија црногорско-приморска, односно Српска православна црква.
Кристијан Кригер, предсједник конференције европских цркава из Брисела, казао је да се у демократским државама слобода религије и увјерења посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета.
„Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава суочавају се са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо, секуларизације друштва и религиозни плурализам, који је донесен кроз мобилност, често чине неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима“, навео је он.
Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама и институцијама да дођу до правног признања.
Протојереј-ставрофор Велибор Домић сматра да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом програму рада за други квартал ове године најавила усвајање приједлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи.