„Разматрамо све варијанте развоја догађаја, укључујући и са аспекта њихових спољнополитичких последица како за Русију тако и за међународне односе на европском континенту“, рекао је Солтановски у интервјуу за Спутњик.
Он је истовремено нагласио да Москва не жали што се својевремено придружила Савету Европе, пошто је то искуство помогло „модернизацији руског правног система, хуманизацији правних поступака и затворског система“ и интеграцији руског образовања у европски систем.
Руским парламентарцима су 2014-2015. одузета одређена овлашћења у Парламентарној скупштини Савета Европе због става о Криму. Москва је престала да учествује на заседањима, а у јуну 2017. године је у вези са тим обуставила уплаћивање доприноса све док се овлашћења делегације у ПС СЕ у потпуности не обнове. Притом је руска страна наставила да ради на ратификацији докумената Конвенције.
Парламентарна скупштина Савета Европе признала је да су мере Москве довеле до финансијских потешкоћа: буџет организације морао је да се замрзне за девет одсто, а дефицит је износио милион и по евра.
Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд оптужио је Москву да је прекршила одредбу статута према којој се земља може искључити из организације ако не уплати доприносе у року од две године. За Русију ће овај период доћи крајем јуна 2019. године.
На априлској седници Скупштина је већином гласова усвојила резолуцију у којој је позвала Русију да формира своју делегацију, као и да плати допринос буџету Савета Европе.
Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је коментаришући ову одлуку истакла да Русија може да учествује на заседањима ПС СЕ само под условом пуноправног чланства у скупштини.
