Најновија мета је Мексико, којем је запрећено тарифама од пет одсто, које би могле да нарасту на 25 одсто ако та земља не заустави прилив латиноамеричких миграната у САД, чиме би Доналд Трамп испунио једно од својих предизборних обећања. Већина тих миграната чак и није из Мексика.
На другој страни света, Индија је наводно приморана да бира: или да одбаци куповину руског система С-400 или да се суочи са санкцијама.
Турска је пред сличним ултиматумом: мора да напусти С-400 или да изгуби приступ авионима Ф-35. Анкара је у куповину суперскупих америчких летелица већ уложила 1,25 милијарди долара.
Цела ЕУ могла би да се суочи са казнама ако покуша да настави трговину са Ираном. Након што су уложиле велики труд у нуклеарни споразум с Ираном, државе ЕУ нису вољне да тек тако одустану од трговине са Техераном.
На удару се нашла и Куба, због подршке председнику Венецуеле Николасу Мадуру. Потпредседник САД Мајк Пенс је током посете Канади рекао да би Отава могла да уради више да заустави „малигни утицај“ Хаване на Каракас, упркос томе што је канадски премијер Џастин Трудо приговорио да би Хавана заправо могла да одигра позитивну улогу у решењу кризе.
На овај начин су за само један дан чак 32 државе добиле претње од Америке, ако се рачуна 28 држава ЕУ. А да се не спомињу сталне мете: Иран, Русија, Кина, Венецуела…
