У извјештају ЕК за 2019. годину наводи се да је Црна Гора остварила „ограничен напредак“ у борби против корупције и организованог криминала, али да и даље недостају резултати када се ради о одређеним врстама криминала и корупције на високом нивоу, владавини права, те процесуирању напада на новинаре.
Европска комисија такође констатује да је политичка сцена у Црној Гори поларизована, фрагментирана и обиљежена недостатком политичког дијалога, те да се након хапшења једног од опозиционих лидера 2018. и афере „Коверта“ 2019. године, опозиција вратила бојкоту Парламента, док се у погледу владавине права примјећује да „корупција преовладава у многим областима и остаје разлог за забринутост“.
На тапету је и правосуђе којем се препоручује јачање независности и професионализма у пракси, помињу се и организоване криминалне групе које „углавном раде изван Црне Горе, укључујући ЕУ“, а Европска комисија нарочито препоручује да „Црна Гора као национални приоритет треба да узме успостављање стратешког одговора на рањивост Луке Бар и њене зоне слободне трговине, укључујући и рад полиције и служби, и инфилтрације криминалних интереса у локалне командне ланце“.
Апострофира се такође и питање медијских слобода и напада на новинаре, али и уплив политике на рад Јавног сервиса (РТЦГ) и Агенције за електронске медије, што Европску комисију, како се наводи, „заиста забрињава“…
Новинар „Дана“ Марко Вешовић сматра да је извјештај за 2019. годину дефинитивно један од „најоштријих и најкритичкије интонираних извјештаја о Црној Гори“ које је Европска комисија икада написала, а пишу се још од 2005. године када је постојала Државна заједница Србије и Црне Горе.
„Вјерујем, пошто сам имао прилике да прочитам мање-више сваки извјештај који је од тада објављен, да је ово један од најкритичкијих и да се овдје с правом потенцирају кључни проблеми црногорског друштва који се огледају у питањима организованог криминала, корупције, напада на медије, високог јавног дуга, али и ’чудних веза‘ са кинеским кредиторима, јер, као што знате, ЕУ нимало благонаклоно не гледа на кинеске инвестиције на Балкану, јер се прибојавају да имају и политичку позадину“, каже Вешовић за Спутњик.
Оно што је, према Вешовићевом мишљењу, посебно застрашујуће у овогодишњем извјештају ЕК, јесте што се у њему тврди да су црногорске организоване криминалне групе на директној вези са картелима у Јужној Америци, те да имају доминантан положај по питању снабдијевања европског тржишта кокаином.
„То су страшне ствари, јер то само указује колико је озбиљан проблем организованог криминала у Црној Гори, да земља од 620.000 становника има тако моћно организовану криминалну мрежу. У питању су заиста фрапантни подаци“, истиче Вешовић, додајући да одговорност за тако поразне оцјене Европске комисије пада пре свега на власт окупљену око Демократске партије социјалиста и њеног лидера Мила Ђукановића.
Када је у питању посебно указивање ЕУ на проблем кризе политичког система у Црној Гори, аферу „Коверта“ и хронично неповјерење између власти и опозиције, наш саговорник сматра да потенцирањем тог питања Брисел жели да дâ сигнал да је ЕУ спремна да подржи формирање неке техничке Владе, која би припремала прве наредне слободне парламентарне изборе у Црној Гори.
„Управо је регистровање афере ’Коверта‘ било очекивано и врх власти ће на крају морати да се суочи са тим. Мислим да ће ЕУ помоћи идеју да се формира нека врста техничке Владе и да Црна Гора нађе неки начин да се пронађе пут како би се изашло из озбиљне политичке кризе у којој се налази већ годинама“, сматра Вешовић.
Он се посебно осврнуо на констатацију ЕК да је један од кључних проблема Црне Горе владавина права, те да се Агенција за спречавање корупције (АСК) суочава са многим изазовима као што су кредибилност и независност те државне институције.
„Познато је да је на челу Агенције за спречавање корупције (АСК) човјек који је блиски рођак предсједника Владе и који је иначе био полицајац кога је био глас да је прилично близак владајућим структурама. Тако да је потпуно илузорно од таквих људи очекивати да допринесу борби против корупције“, наглашава Вешовић.
Када се све узме у обзир, наш саговорник нема дилему да Црна Гора у блиској будућности неће постати чланица Европске уније.
„Поразно је да Црна Гора преговара већ седам година са ЕУ, а да још није отворила сва поглавља. Још нисмо отворили Поглавље 8 које се тиче конкуренције, нити можемо јер Црна Гора води катастрофалну политику по питању државне помоћи. Ја вјерујем да ми наредних 10-12 година не можемо доћи у ситуацију да разговарамо о закључивању Споразума о приступању са Бриселом, тако да је чланство Црне Горе у ЕУ на заиста дугом штапу“, закључује Вешовић.
