Нови скандал изашао је на светлост дана када је „Њујорк тајмс“ објавио текст о писму које је један званичник Амбасаде САД у Пекингу послао у Вашингтон у октобру 2017. године. Званичник је у писму навео да је Амбасада уочи посете Илејн Чао Пекингу добила низ необичних захтева из њеног кабинета.
Међу њима је била и молба да се покрију путни трошкови најмање једног члана породице Илејн Чао, који би такође присуствовао састанцима са владиним званичницима у Пекингу.
А породица Илејн Чао никако не спада међу обичне фамилије у Кини. Они тамо воде америчку компанију за поморску шпедицију која има дубоке везе са економском и политичком елитом Кине.
„Она је у фамилији имала поприлично богате рођаке тесно повезане са трговинским бизнисом. Њихови пословни интереси су могли у великој мери да утичу на састанке“, рекао је један званичник Стејт департмента.
Епилог је био да је пут отказан, а скандал је тек био на почетку.
Илејн Чао нема формалних веза са трговинским бизнисом њене породице, компанијом „Формост“. Међутим, њен муж, утицајни републикански сенатор Мич Маконел из Кентакија добио је за своју кампању у Сенату милионе долара у поклонима од Џејмса Чаа, оца Илејн Чао, који је водио компанију све до прошле године.
Маконелова кампања за реизбор у Сенату добила је више од милион долара и од сестре Илејн Чао Анђеле, која је сада извршни директор „Формоста“.
Илејн Чао је, према писању „Њујорк тајмса“, годинама користила везе у Кини, као и њен статус звезде у тој земљи, како би подигла профит породичне компаније.
Та утицајна Американка кинеског порекла сада је главни Трампов званичник који надгледа трговинску индустрију Америке, која је у стрмоглавом паду у односу на све моћнију конкуренцију из Кине.
„Њујорк тајмс“ открива да је Илејн Чао кроз подршку породичном бизнису остварила везе са кинеском државом до нивоа који је незабележен за једну америчку компанију.
„Формост“ је добио зајмове од неколико стотина милиона долара од кинеске државне банке, коју је Трампова администрација означила као „претњу за америчку безбедност“. Главна делатност те компаније, транспорт челика и угља из Кине, уско је повезана са фирмама које су се нашле у средишту трговинског рата САД и Кине. Трамп је цео рат и покренуо јер је Кину оптужио да затрпава светско тржиште дотираним челиком, чиме умањује конкурентност америчких произвођача.
Иако је у свом сектору „Формост“ релативно мала компанија, она је одговорна за лавовски део наруџбина из једног од највећих кинеских државних бродоградилишта, а потписала је и дугорочне уговоре са кинеском државном челичаном.
Анђела и Џејмс Чао су били у управном одбору Кинеског државног бродоградилишта, што је ретка привилегија за америчке држављане. Осим тога, Анђела Чао је у управном одбору „Кинеске банке“, а једно време је била и заменица директора Савета за спољну трговину Кине, промотивној групи коју је оформила Влада Кине.
Анђела Чао је негирала да њена компанија има фокус на Кину, напомињући да је њихов бизнис глобални.
„Ми смо међународна трговинска компанија, а ја сам Американка. Ствар је у томе да се о овоме не би ни разговарало да ја немам кинеско лице“, рекла је она за „Њујорк тајмс“.
Ипак, према свим расположивим подацима, откако је Илејн Чао постала секретарка, њено Министарство је у више наврата укидало програме за стабилизацију бродске индустрије у САД.
Њена агенција је смањила и финансирање програма за помоћ за одржавање 60 америчких бродова, а обуставила је и куповину нових бродова за обуку посада америчких бродова. С друге стране, породица Чао је у Кини платила школовање и бродски симулатор за обуку кинеских морепловаца.
Како је политичка моћ Илејн Чао расла (била је секретар у два наврата, а за Маконела је удата већ 26 година), Пекинг је проналазио начине како да јој удовољи. Издавачка кућа у државном власништву недавно је објавила ауторизовану биографију њених родитеља, а на свечаности су били присутни високи званичници кинеске Комунистичке партије. Када је прошле године посетила Пекинг, уручени су јој ручно цртани портрети њених родитеља.
Само летимичан поглед на живот породице Чао открива невероватну причу о људима који су остварили незабележен утицај у самом врху две најмоћније економије света.
Још је отац Илејн Чао током шездесетих година прошлог века изградио блиско пријатељство са кинеским лидером Ђијангом Цемином, с којим је ишао заједно у школу у Шангају.
Јавни документи показују да је она и те како имала користи од успеха компаније „Формост“. Поклон који су од њеног оца добили Илејн Чао и Мич Маконел 2008. године направили су од Маконела једног од најбогатијих људи у Сенату САД.
Током тридесет година примања донација, породица Чао је постала највећи појединачни финансијер Републиканске партије у Кентакију, извору Маконелове политичке моћи.
„Ово је породица са финансијским везама са владом која је стратешки ривал САД“, каже за „Њујорк тајмс“ Кетлин Кларк, стручњак за борбу против корупције са Универзитета „Вашингтон“ у Сент Луису.
„Тако се поставља питање о томе да ли те породичне и финансијске везе утичу на Илејн Чао када доноси одлуке повезане с Кином.“
