Састанак председника Србије Александра Вучића са Палмером имао би неког смисла да је амерички гост донео вест како је Приштина пристала да укине тарифе које је увела на робу из Србије, истиче Адамовић за Спутњик, подсећајући да је то „минимум минимума свих услова које је Србија поставила да би се вратила у дијалог“.
На састанку Вучића и Палмера оцењено је да приштинске таксе на робу из централне Србије остају препрека за дијалог. Вучић је казао америчком саговорнику да су неистините приче у делу западне јавности како је Србија искористила то што је Приштина увела таксе да „затвори“ дијалог Београда и Приштине.
Са друге стране, одговарајући на питање да ли ће се Америка активније укључити у дијалог Београда и Приштине, Палмер је истакао да САД у потпуности подржавају оно што њихови европски партнери и савезници раде на олакшавању дијалога Београда и Приштине.
После састанка са српским председником, Палмер је обишао и америчке компаније које послују у Србији, како би испитао да ли и оне трпе штету због приштинских тарифа.
Говорећи о евентуалној штети коју због тарифа трпе америчке компаније које послују у Србији, Адамовић оцењује да то свакако није битна ставка у америчком спољнотрговинском билансу и да је та штета веома ограничена.
„У односу према Србији, Приштина је одавно прешла црвену линију. Нису само тарифе у питању, већ и неиспуњавање обавеза из Бриселског споразума, односно одбијање Приштине да формира Заједницу српских општина. Проблематична је и платформа косовске скупштине о преговорима са Београдом, оснивање суда за наводне српске ратне злочине, намера Приштине да тражи исплату ратне одштете од Србије и, наравно, одлука да се формира војска Косова. То су много важније ствари које је Приштина у међувремену урадила.“
Наш саговорник оцењује да су Палмер, Меркелова и Макрон на сличном политичком задатку — да се посао на Балкану што пре заврши. Он напомиње да се помоћнику заменика америчког секретара Метјуу Палмеру придаје превелики значај.
„Палмер је део Стејт департмента који се противи политици Доналда Трампа на свим нивоима. Он није трамповац, он је део онога што колоквијално називамо америчком дубоком државом. Било би добро да се у будућности службеници америчке администрације, који су на нивоу помоћника заменика, без обзира што су САД у питању, не примају на тако високом нивоу, већ би требало да га дочека неки наш помоћник заменика“, примећује Адамовић.
Наш саговорник подсећа да је ранији Палмеров став био да на крају дијалога Београд мора да призна независно Косово.
„Нисам сигуран да од Метјуа Палмера можемо очекивати заштиту српских националних интереса. За мене је он оно што је у претходном периоду био Брајан Хојт Ји. Појавио се нови Хојт Ји који има намеру да, како је то раније говорила Хилари Клинтон, којој је Палмер идеолошки и политички много ближи од Доналда Трампа, заврши посао на Балкану.“
Адамовић сматра да се Палмеров долазак сигурно не може тумачити као најава избалансиранијег односа Америке према Србији.
„У овом тренутку, и када је у питању Брисел, и када је у питању Вашингтон, нема услова за решавање косовског питања на начин на који би били уважени српски национални интереси. Очигледно је да неко жури да заврши посао на Балкану пре него што се у Бриселу или на неким другим местима десе важне промене које су до сада спречаване.“
Заменик помоћника државног секретара САД претходно се састао са Вучићем у октобру прошле године, када је поручио да САД подржавају дијалог Београда и Приштине у циљу постизања договора који би водио ка пуној нормализацији односа, као и да је Вашингтон посвећен томе да Србија напредује и постане чланица ЕУ.
Палмер је тада позвао Београд и Приштину да искористе историјску прилику и постигну споразум који би био трајан и који би био „вин-вин“ ситуација за обе стране, односно нешто што доноси добитак и једнима и другима, оценивши да је време за компромис и флексибилност.
