План Индије да купи руски одбрамбени систем С-400 до те мере је узнемирио власти Сједињених Америчких Држава да је високи званичник Стејт департмента, како наводи агенција „Траст оф Индија“, изјавио да таква одлука индијских власти неће бити третирана као добронамерна и да ће сигурно угрозити америчко-индијску војну сарадњу.
Амерички званичник је такође истакао да ће куповином система С-400 Индија прекршити америчке санкције Русији.
На сличну реакцију САД пре Индије наишла је и Турска, јер у Вашингтону тврде да би куповина руских савремених одбрамбених система С-400 индиректно угрозила перформансе најновијих америчких авиона Ф-35.
Та вест није изненадила војног аналитичара Александра Радића, који за Спутњик каже да систем С-400 озбиљно угрожава америчке интересе, пре свега у економском погледу.
„У трговини оружјем има јако много новца, а у Америци председник Доналд Трамп, који је увек био повезан са великим новцем, јако добро разуме токове интереса водећих корпорација попут ’Боинга‘ или ’Локид Мартина‘. То су заправо постали примарни амерички интереси, који су, наравно, испреплетани са политичким и безбедносним питањима. Међутим, да се разумемо, новац је увек старији у тој анализи“, објашњава Радић.
Како каже, читав механизам који се покреће у САД, од политичких притисака, преко закона који омогућава увођење санкција трећим странама које сарађују са Руском Федерацијом, до оних тактичких дневних притисака и медијских натписа усредсређен је заправо на обезбеђивање нових уговора.
„Нису Американци до сада ’показивали алергију‘ према чињеници да многи њихови савезници користе руску технику на ратишту. Штавише, то и подржавају и често и сами користе технику која је робусна и употребљива. Међутим, када је реч о куповини нових средстава ту је реч о учешћу на тендерима и користи се политички амбијент за стварање атмосфере у којој покушавају да потенцијалне купце нове руске технике, посебно сложених борбених система, обесхрабре у свом настојању да милијарде долара усмере ка Москви. Наравно, иза тога следи акција — па пошаљите те милијарде америчким фирмама“, напомиње Радић.
То је, каже, стварна позадина приче о Индији која је јако велики купац наоружања и које жели да има диверсификацију у набавкама. Она купује и од Русије и од Америке и од европских произвођача.
„Индијци желе да у будућности буду што самосталнији и да освајају производњу домаћих технологија, па се на њих сада врши снажан притисак. Рецимо, једна од великих набавки тешка милијарде долара су вишенаменски борбени авиони, а САД су заинтересоване чак и за пренос лиценцне производње авиона Ф-16 у Индију. Продали су им већ тешки транспортни хеликоптер ’Чинук‘, а потиснули руски Миг-26, затим продали борбени хеликоптер ’Апач‘ и ту је посао изгубила руска индустрија, која је нудила своје борбене хеликоптере“, указује наш саговорник.
Са друге стране, додаје Радић, Русија је остала традиционални извозник наоружања у Индију и сада се води битка за предстојеће уговоре и зато чујемо тонове у којима се говори, пре свега, о негативном односу према идеји да се купи С-400.
„Не верујем да би дошло до неке шире блокаде Индије, јер ако Индијцима поручите: ’Сада ћемо да вас казнимо, нећемо вам дати своју технологију‘, то би заиста било апсурдно. Дакле, управо последице које могу да наступе по Индију показују да је реч примарно о економским, а не политичко-безбедносним питањима. Наиме, ако би Американци заиста сматрали да је С-400 сам по себи безбедносни проблем и да би то значило сврставање Индије на руску страну, онда би могли да буду принципијелни и да ставе неку врсту блокаде када је реч о извозу наоружања и војне опреме у Индију“, сматра Радић.
Међутим, наравно да Американци то неће учинити јер су и те како заинтересовани да се Индији прода војна технологија — овде је реч о коришћењу свих расположивих политичких, дипломатских, обавештајних, правних и медијски средстава у борби за уговор, закључује наш саговорник.
