Иако се не наводи директно да је реч о земљама Источне Европе, јасно је да се ради о државама које су раније припадале Варшавском пакту, а које су чланице НАТО-а. То су пре свега Хрватска, Словенија, Црна Гора, Албанија, Бугарска, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија, Словачка, Чешка и Естонија.
Конкретно, предлаже се кредит земљама које су ушле у Алијансу после 1. марта 1999. године.
У документу се наводи да многе савезнице САД настављају да користе руско, односно совјетско оружје, што их обавезује да купују резервне делове из Русије, па самим тим немају довољно средстава да купују ново. Поред тога, у документу се упозорава и да сва та војна техника није компатибилна са америчком, што ствара додатне проблеме војсци САД.
Између осталог, наводи се и да би САД требало да пруже помоћ тим земљама како би изашле на крај са „агресивном“ Русијом.
САД кредитима „ослобађају“ источноевропске савезнице зависности?
У случају да овај закон буде усвојен, кредити ће се издавати на 12 година. Финансијска подршка ће бити додељена тек након потврде америчког државног секретара да одређени члан савеза намерава да повећа војну потрошњу на два одсто БДП-а и да дели „демократске вредности“.
Руски експерти оцењују да су такви кредити Америци потребни не само да би „ослободила“ своје источноевропске савезнице од „зависности“, него да би ојачала своју војну индустрију. Другим речима, такве иницијативе говоре о намери Вашингтона да започне пренаоружавање Источне Европе и да заради на томе. На такав начин – стварајући им дужничке обавезе – САД те земље још чвршће везују за себе.
„Мислим да САД намеравају да смање зависност тих земаља од Русије, али и да повећају зависност од Сједињених Држава. Прво, очигледно је да не постоји никаква зависност од Русије и не може је бити, јер су те земље већ повезане војно-политичким савезом, искључиво у оквиру НАТО-а. Очигледно је да је то чист маркетинг... Циљ је јасан – намера је да се повећа зависност од САД, тако да ове конкретне земље почну да финансирају и јачају амерички војно-индустријски комплекс, јер ће се кредити давати за куповину америчког оружја. И због тога Европа неће само повећати своју војно-политичку зависност од САД, већ ће повећати и своју економску зависност, с обзиром на то да ће морати да отплати те кредите. И овде је, у суштини, циљ убити две муве једним ударцем. Дакле, све је јасно. А изговор је, наравно, свемогућа Русија. У томе је трик“, каже за Спутњик руски политиколог Константин Блохин.
Совјетско оружје користи велики број земаља, нарочито из Источне Европе. Највећи арсенал совјетског оружја међу чланицама НАТО-а имају Пољска, Румунија, Бугарска, Мађарска, Чешка и Словачка. Било је планирано да те земље, након придруживања Северноатлантском савезу, совјетску војну технику и оружје замене западном. Конкретно, још 2002. године САД су одобриле Пољској кредит од 3,8 милијарди долара на 15 година за куповину 48 авиона Ф-16.
(Не)могућ задатак
Међутим, проблем је што пренаоружавање војске много кошта, па је за многе земље са посрнулом економијом то готово немогућ задатак. Многе земље немају или не желе да троше новац на куповину скупог америчког оружја, али су спремне да дају своју територију Американцима за постављање база.
Вашингтону посебан проблем стварају и оне земље НАТО-а које су и после совјетског доба наставиле да купују руске системе, као што је на пример, Грчка. Турска је раније куповала противтенковске системе, а и сада то чини, док је набавка С-400 од стране Анкаре дигла Пентагон на ноге.
Раније је пензионисани амерички пуковник Даглас Макгрегор изјавио да су земље Запада, на челу са САД, обмануле совјетског лидера Михаила Горбачова када су му давале (лажна) обећања да се НАТО неће ширити на Исток. Продаја оружја источноевропским земљама позваним у НАТО обећавала је огромне профите.
„С обзиром на похлепни апетит за новцем у Конгресу, одбрамбена индустрија је очито била заинтересована за ширење НАТО-а и пронашла је начине да то учини“, истакао је Макгрегор.
А онда је почела масовна продаја оружја Европи, укључујући и „новајлије“ из Источне Европе. И све то под страхом који су сејали амерички конгресмени о наводној „руској претњи“.
Због свега наведеног Вашингтон наставља да води информациони рат против Русије, заснован на идеји „конфротације са Москвом“.
