Савет Федерације Русије усвојио је данас закон којим се обуставља важење Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Остало је да закон потпише и председник Русије Владимир Путин, након чега ће ступити на снагу. Међутим, у складу са руским законодавством, председник задржава право да самоиницијативно донесе одлуку о обнови важења Споразума.
Овим потезом Русија ставља тачку на одлуку Америке да иступи из овог споразума који су, још крајем 80-их година прошлог века, потписале САД и Совјетски савез. Политички аналитичар и професор Националног истраживачког универзитета у Русији Дмитриј Јевставјев каже да је то апсолутно логичан корак Москве у датој ситуацији.
Провокација Русије
„Ово је само начин да се и правно заокружи актуелна ситуација по питању ракета средњег и кратког домета. Потребно је бити веома прецизан у вези са детаљима даљег понашања, како се не би испровоцирале оптужбе на рачун Русије да је, наводно, она та која је иницирала трку у наоружању у овом сегменту“, оцењује Јевставјев.
„Русија, упркос томе, треба да настави да развија своје ракете кратког и средњег домета, али и средства која служе да се супротстави таквом наоружању“, тврди наш саговорник и наставља:
„Морамо да убрзамо рад на том наоружању, тим пре што Америка још није објавила да је било шта постигла у вези са тим питањем, иако активно ради на размештању лансирних система и пратеће инфраструктуре, пре свега, у Европи, али и у појединим земљама у Азији“, додаје Јевставјев.
Са друге стране, представник организације „Официри Русије“ Андреј Головатјук тврди да ће овај потез Москве натерати Америку да схвати да са Русијом нема шале, будући да ће на овај начин руске власти имати прилику да позиционирају своје ракете у складу са сопственим интересима.
Истовремено, он се нада да ће се у Америци наћи неко хладне главе са ким ће бити могуће склопити некакав договор или, пак, да се у овај постојећи унесу одређене измене.
„Мислим да перспектива постоји, као и да постоји могућност да се у нови споразум убаце и Индија и Кина, јер све земље које имају нуклеарно оружје волеле би да предузму мере како би се сачувале од евентуалног напада“, указује Головатјук.
Случај Ирана
Головатјук наводи и да смо сведоци актуелне ситуације са Ираном: чак и постојање споразума, као што је то случај у вези са постојањем нуклеарног споразума са Техераном, ту земљу не штити од могућности инвазије.
„Управо зато је потребно да све земље имају довољно снаге и средстава да седну за преговарачки сто и договоре се. Ми то већ радимо на нивоу БРИКС-а“, закључује представник организације „Официри Русије“.
У вези са овим одлукама огласила се и званична Москва, а заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков истакао је да ће Русија предузети компензацијске војне мере у случају реализације претњи НАТО-а у вези са Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Управо је тим речима Рјабков прокоментарисао изјаву генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга да ће НАТО предузети мере уколико Русија не буде наставила да испуњава обавезе према Споразуму. Он је појаснио и да ће одговор Алијансе бити одбрамбеног карактера, уравнотежен и координиран, али да неће укључити распоређивање нових нуклеарних ракета у Европи.
„Покушаји да се то што се дешава представи као војно-политички одговор на акције Москве и тврдње да је управо она прекршила Споразум о ракетама средњег и кратког домета представљају пропаганду која има за циљ дезинформисање међународне заједнице. Русија ће обуздавати напоре НАТО-а и врло селективно ће прилазити тематици дијалога са Алијансом, за који се залажу и многе чланице те организације“, закључио је Рјабков.
