Ову меру је лично саопштио генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, који је нагласио да ће се НАТО придржавати „уравнотеженог и одбрамбеног приступа свему што ради, а све са циљем да се Русији пружи одговор, због њеног неиспуњења споразума, који је још крајем осамдесетих година прошлог века потписан између САД и СССР-а“.
„Ефикасно обуздавање“
Једина „светла тачка“ у Столтенберговој изјави била је тврдња да ни једна чланица НАТО-а нема намеру да распоређује нове нуклеарне копнене ракете у Европи, већ да се искључиво ради о реципрочном типу одговора на руска дејства, како би се одржало „ефикасно обуздавање“.
2 of 3: We do not intend to deploy new land-based nuclear missiles in Europe. We do not want a new arms race.
— Acting Secretary of Defense Dr. Mark T. Esper (@EsperDoD) June 27, 2019
Војни аналитичар Андреј Кошкин тврди да у овим речима Столтенберга нема ничег чудног, већ да се НАТО, као и до сада, када је реч о спољнополитичкој трајекторији, понаша искључиво по узору на САД.
Политичка позадина
Како објашњава, НАТО је војнополитички савез, самим тим треба имати на уму да је у све ово политика умешана, и то у великој мери. Стога и изјаве Столтенберга, пре свега, треба тумачити из политичког угла, а не из војног.
„НАТО је од самог почетка подржавао једнострани излазак САД из овог споразума, међутим, након што се Европа побунила и указала да се САД не брину о њеној безбедности, иако су се обавезале да то чине, па због те обавезе и није дошло до формирања такозване европске војске, одговорност за сву ову ситуацију је постепено са Америке пребачена на Русију“, истиче он.
Кошкин подсећа да се то јако добро могло видети и из медија, јер су се одједном широм света појавиле оптужбе како је, наводно, Русија разлог изласка Американаца из Споразума.
„Наравно да ће овај шаблон пратити и НАТО, једини проблем је што неће то све изгледати тако вешто. То можемо да видимо и из изјава Столтенберга — упућене су претње и упозорења, али ништа конкретно се не најављује. Међутим, не треба занемарити чињеницу да се, упркос томе, инфраструктура Алијансе и даље приближава руским границама, а број војних вежби је све већи и већи. Поред тога, све су чешћи примери кршења ваздушних простора Русије, а сведоци смо и свакодневних патролирања око руских граница и разних других провокација“, додаје.
Одговор Русије
Што се тиче одговора Русије, Кошкин тврди да је ту ситуација чиста, будући да Москва има јасну спољнополитичку и војну доктрину, као и јасан концепт националне безбедности, пре свега, када је реч о свим изменама војне ситуације на западним границама, услед чега се моментално распоређују додатне јединице и премешта се неопходна борбена техника, а све у циљу симетричног одговора и реаговања, како би се све претње у потпуности неутрализовале.
„Русија на дневном реду има друге проблеме којима треба да се бави, а то су економија и томе слично, али, када је реч о спољној политици и о осигуравању сопствене безбедности, ту Москва нема никаквих проблема и НАТО то јако добро зна“, закључује Кошкин.
Потези без смисла
Истовремено, коментаришући изјаву Столтенберга, заменик шефа комитета за одбрану Државне думе Русије Јуриј Швиткин за Спутњик истиче да сви те одбрамбени потези које покреће НАТО немају никаквог смисла, јер Русија нема намеру никога да напада.
„Према његовим речима, креће једна сасвим нова ера, која потврђује чињеницу да целокупна одговорност за рушење европске архитектуре безбедности лежи на Америци. Управо то европске земље морају да освесте и пред сопственим народима“, указује Швиткин.
Међутим, иако НАТО говори да неће размештати нове нуклеарне ракете на копну Европе, то ни мало не умањује агресивност Алијансе, будући да се број војних вежби повећао и за неколико десетина пута, и то у близини руских граница, а повећао се и војни контингент америчких снага у многим европским земљама, тврди заменик шефа комитета за одбрану Државне думе Русије.
Швиткин сматра и да Русија треба реципрочно да одговори на сва дешавања у близини њених граница, како се не би допустила било каква агресија према њој.
