У дану у којем се навршило 28 година од почетка оружаног сукоба у Словенији, који је представљао почетак распада СФРЈ, лист „Политика“ је објавио да је Тужилаштву Србије за ратне злочине поднета кривична пријава против бившег председника Словеније Милана Кучана због ратног злочина над ратним заробљеницима и за геноцид у лето 1991. године.
Пријава се, осим на Кучана, односи на још петорицу тадашњих словеначких функционера које њен подносилац, адвокат Душан Братић сматра одговорним због кршења правила Женевске конвенције током оружаних сукоба који су на територији Словеније трајали од 27. јуна до 7. јула 1991. године.
„Кучан не само да није предузео ништа да казни извршиоце, већ је подстицао на извршења дела ратних злочина, па су до 8. јула 1991. године извршени бројни ратни злочини над цивилима, међу којима су жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници, војници који су положили оружје“, навео је Братић.
Наредба: Тешка артиљерија!
Кучан је на седници председништва СР Словеније прочитао Декрет о отпочињању оружане акције против СФРЈ и наредио да се користи тешка артиљерија у нападима на јединице ЈНА. Он се обратио грађанима Словеније са захтевом да одбију сарадњу са ЈНА и њиховим породицама, укључујући и указивање медицинске помоћи.
Како преносе медији, у насиљу које је потом уследило убијено је 44 припадника ЈНА, шест официра, седам подофицира, 30 војника, међу којима 11 несрпске националности, док је 184 припадника ЈНА рањено.
Каква је судбина ове кривичне пријаве после 28 година?
Докази постоје
Адвокат Тома Вишњић упућује на поступак и објашњава да Тужилаштво прво треба да испита пријаву и да одлучи хоће ли да води истрагу или не, односно да ли ће, фактички, да отвори предмет, указујући да је до тога још дуг пут.
Ако Тужилаштво прихвати ту пријаву, водиће истрагу и предузеће одређене радње у смислу прикупљања информација, да би на основу њих одлучило о томе шта ће да ради, каже Вишњић за Спутњик.
„Мислим да то што се тиче Словеније уопште није наивно у смислу да су се тамо заиста десила нека кривична дела која у том тренутку, у најмању руку, нису била у складу са обичајима рата. А сад конкретно, за шта је поднета пријава и за која дела, то треба да се испита. Ја мислим да има доказа. Нешто од тога вероватно има у материјалима које је тада радило војно правосуђе и нешто од тих трагова би морало да постоји у неким документима војног правосуђа. Мада, како су се убрзано ствари дешавале, питање је да ли је нешто од тога и пренето назад када се ЈНА повлачила“, оставља резерву Вишњић.
Он ипак додаје да то нису ствари које су непознате.
„Има ту појединачних кривичних дела у односу на официре и њихове породице. Има ту свашта, има убистава. Није то баш тако безначајно као да се није ништа дешавало, али у конкретном случају, на Тужилаштву је да испита. И на нашем и на словеначком“, мишљења је овај адвокат.
Кога то уопште занима!?
Његов колега Тома Фила је пак мишљења да од тога нема ништа зато што то више никог не занима, што више нико неће хтети тиме да се бави и сматраће да то није у реду.
На питање чиме може бити образложено одбијање покретања поступка, наш познати адвокат одговара — образложењем права јачега.
„То Европа неће прихватити. Постоји та такозвана међународна заједница и то она неће прихватити и то неће вредети ништа“, истиче он, а на питање шта конкретно значи право јачега он је недвосмислен.
„То значи да ће бити онако како кажу Америка и њени западни савезници. Асанжа су јурили, јурили и добили одлуку какву су хтели за њега. Не вреди. Не постоји међународно право, то је суштина. Постоји само право јачег“, изричит је Фила.
Он, ипак, сматра да је добро што је ова кривична пријава поднета, јер ће бар о томе да се говори.
„Имаће то добру страну због писања историје. Код нас у Србији ни око Првог српског устанка немамо сагласност, а око Првог светског рата да и не причамо. Знате причу Мила Ђукановића о окупацији Црне Горе од стране Србије. Сви смо се шокирали кад смо је чули. Дакле, ни Први рат није јасан, какав Други, а тек 1991. година“, напомиње Фила.
„Питање је са које позиције се на кривичну пријаву гледа, а гледаће се са позиције: ’Односи Србије и Словеније су добри и ту не треба ништа чачкати‘“, закључује за Спутњик наш познати адвокат.
