Међутим, Европљани не примећују тај геноцид због своје привржености политичкој коректности, па чак и страшни терористички напади са бројним жртвама не добијају довољно медијског простора.
Безимена вера
Како подсећа портал „Лента“, у бомбашким нападима исламиста на Васкрс ове године у Шри Ланки погинуло је 258 особа, а више од 500 је повређено. Терористи се повезују са „Исламском државом“, терористичком организацијом која је забрањена у Русији и многим другим земљама света. Представници терористичке групе јасно су ставили до знања да су њихов циљ хришћани и грађани оних условно хришћанских држава које су допринеле уништењу њиховог „калифата“ на Блиском истоку.
Међутим, хришћанске земље нису реаговале једногласно на тај напад. Многи политичари као да су заборавили да помену да су се експлозије догодиле у црквама и да су жртве биле хришћани. Уместо тога, како се наводи, Барак Обама, Хилари Клинтон и други чланови демократске партије САД употребили су термин „верници који прослављају Васкрс“.
У пролеће је у Великој Британији објављен извештај који су припремили стручњаци под руководством бискупа Трура Филипа Маунстивена, који је потврдио да је политичка коректност довела до тога да Запад не примећује „глобални рат“ који се последњих година води против целог хришћанског света.
У истраживање није уврштена Европа (укључујући и Русију), Аустралија, САД и Канада, а односи се само на земље Блиског истока и Северне Африке, Азије и Латинске Америке. Резултати студије су показали да су хришћани у данашње време прогоњени више него било која друга религиозна група на свету. Штавише, у неким земљама прогон хришћана подлеже дефиницији Уједињених нација о геноциду.
Како се наводи, у 80 одсто свих случајева религиозне дискриминације жртве су управо хришћани. Наиме, око 245 милиона хришћана у 50 земаља подвргнуто је дискриминацији која је праћена претњама или насиљем. У поређењу са прошлом годином, та бројка је порасла за 30 милиона.
На Блиском истоку хришћани пред нестанком
Већина прогоњених хришћана живи у најсиромашнијим земљама. У неким земљама Блиског истока последњих година број хришћана опада због емиграције, а локалним заједницама прети нестајање. Осим тога, истраживања су показала да су хришћанке чешће сексуално злостављане, него припаднице других религија.
У земљама Блиског истока и северне Африке Христови следбеници су стално прогоњени. Пре једног века, сваки пети становник Блиског истока и Средње Азије био је хришћанин, док данас они чине само четири одсто. Нестанак хришћана је узрокован и војним сукобима, јер су ДАЕШ и друге екстремистичке групе доласком на власт третирале хришћане изузетно окрутно.
Како се наводи у извештају, у Сирији је 2011. године живело 1,7 милиона хришћана, док данас та бројка износи 450 хиљада људи. У Ираку је 2003. године било 1,5 милиона хришћана, док их је данас свега 120 хиљада. Хришћани су побегли и из Палестине, где се њихов удео за последњих пола века смањио 10 пута.
Раст религијског конзервативизма муслимана
ДАЕШ је водила политику геноцида над хришћанима. Екстремисти нападају цркве, киднапују свештенике или просто не дозвољавају да се одржи богослужење. То се не дешава само на територијама које су под контролом оружаних група. Аутори извештаја истичу да слабост државних институција у Египту и Алжиру омогућава екстремистима да некажњено прогоне хришћане. На пример, у Египту је 2017. године убијено 99 хришћана.
Раст религијског конзерватизма у муслиманским земљама јесте и узрок и последица нетрпељивог односа према хришћанима у Ирану, Саудијској Арабији и Турској. Како саопштавају аутори извештаја, државни медији активно подстичу мржњу и промовишу дискриминацију хришћана на свим нивоима.
Турски медији, на иницијативу владајуће исламистичке партије, представљају хришћане као „претњу стабилности земље“, оптужују их за сарадњу са Западом.
Позитивни примери
Међутим, нису у свим државама исламског света хришћани у опасности. На пример, у Кувајту, Бахреину, Оману и Уједињеним Арапским Емиратима они имају одређену слободу. Заузврат, од њих се тражи да поштују државне захтеве и да не покушавају да преобрате муслимане у хришћанску веру.
У Индији, Пакистану, Непалу, Шри Ланки и Бангладешу ислам није главни покретач антихришћанског притиска, него национализам , јер локална већина сматра да је хришћанска заједница нешто страно и да угрожава јединство земље.
За последње догађаје на Шри Ланки окривљени су исламски екстремисти. Међутим, будисти су пре тога годинама прогонили хришћане. У Индији се притисак на хришћане значајно повећао од када је на власт дошла хиндуистичка националистичка странка. Тако је 2016. године регистровано 358 напада на хришћане, а 2017. године 736.
Хришћанима је најтеже у Пакистану, где 96 одсто становништва чине муслимани. „Увредом“ Курана и пророка Мухамеда може се сматрати било шта. Упечатљив пример је прича о хришћанки Асији Биби, која је због лажних оптужби муслиманки осуђена на смрт и због чега је провела у затвору око 10 година. Када су је ослободили, разбеснела руља верника је захтевала да се она казни. Управо тај случај је био разлог за састављање извештаја.
Џихадистички „Боко харам“
Најстрашнији пример борбе против хришћанства у Африци је џихадистичка милитантна организација „Боко харам“, чији чланови желе да искорене све друге религије и да претворе земљу у исламску државу. Тако су 2018. године са тим циљем убили више од 3,7 хиљада хришћана. Власти у Нигерији нису у стању да се супротставе терористима, па како истичу аутори извештаја, у тој земљи се врши прави геноцид над хришћанима.
Такође се додаје да у целој подсахарској Африци напади на хришћане нису ничим испровоцирани. Једини изузетак је Централноафричка Република, где полиција „Анти балака“ редовно напада муслимане, називајући се заштитницима хришћанске вере.
На истоку Азије, поред будистичког национализма, исламског фундаментализма и опште нетолеранције, важну улогу игра и комунизам. У протеклих 18 година Северна Кореја је називана најокрутнијом земљом према хришћанима. Тоталитарна идеологија џуче, односно комунистичка и националистичка истовремено, види у њима присталице антивладиних снага.
Малобројни верници у Северној Кореји се састају тајно, а након откривања често се подвргавају мучењу и кажњавању. Кина, позната по притиску који врши на ујгурске муслимане, такође врши притисак и на хришћане. Цркве у тој земљи се налазе под сталним надзором и контролом.
У Авганистану дозвољен само ислам
У делу извештаја који се односи на Средњу Азију, аутори истичу да су хришћани у изразито лошем положају у бившим совјетским републикама. Са једне стране, они се суочавају са милитантним атеизмом држава, са друге стране, хришћани су религиозна мањина у претежно исламским земљама.
Када је реч о Средњој Азији, издваја се Авганистан, где је законом забрањено исповедање било које религије осим ислама, веома је изражен прогон хришћана, киднаповање и насилно венчавање хришћанки, а главни прогонитељи хришћана не подлежу државним законима.
Католичка Латинска Америка неочекивано се нашла у овом извештају. Истраживачи су посебно размотрили проблеме хришћана у Мексику, Колумбији, Гватемали, Никарагви, Венецуели и Куби.
У Гватемали, Никарагви и Венецуели социјалисти из састава владе врше притисак на цркве, хришћани су принуђени да служе војску, а свештеницима је забрањено да путују због страха да ће постати „агенти страног утицаја“.
Према речима аутора извештаја, угњетавање хришћана постаје скоро непримећено, само упечатљиви случајеви имају место у медијима и то на кратко.
