Курска битка највећа је тенковска битка у људској историји и последња немачка офанзива на Источном фронту.
Током битке, Црвена армија ангажовала је 5.700 тенкова, док је Вермахт ангажовао 2.700 тенкова. Исход битке био је такав да је нацистичка офанзива заустављена, а Црвена армија је преузела иницијативу, коју је држала до краја рата. Битка је вођена између 5. јула и 23. августа 1943.
Келерхоф сматра да победе Црвене армије код Прохоровке није ни било, а да се ту није ни одиграла велика тенковска битка.
Епски судар
Ради се о будалаштини, коментарише Келерхофове наводе историчар Предраг Марковић. Прича да је Курска битка безначајна потпуно је бесмислена, каже он, ако се узму у обзир последице те битке.
„У том епском судару челика, на врелом степском сунцу, одиграна је једна од најпакленијих борби људске историје. Замислите на шта личи борба у хиљадама тенкова, где се једва чује радио-комуникација, где се од прашине не види ништа… То је једна од најстрашнијих битака људске историје, не само Другог светског рата. Последице те битке су знак дефинитивне совјетске победе, јер то је последња офанзива Немаца на Источном фронту и није случајно да је у Москви прослављен тај резултат, јер је коначно сломљена офанзивна снага немачке војске. А то, колико је тенкова уништено у Прохоровки и другим деловима око Курска потпуно је безначајан податак“, каже Марковић.
Важна симболика
За историчара Чедомира Антића, Келерхофов текст је пренадувана вест – немачки новинар изнео је, по свему судећи, нетачне податке. Антић, како каже, не види смисао у Келерхофовом тексту.
„Не подижемо ми споменике биткама само зато што је неко ту победио. Када гледамо Битку код Курска у целини, несумњиво је да је Црвена армија победила. Биткама се подижу споменици зато што су велике, важне, зато што су губици били велики, зато што су симболички биле битне. Многим великим биткама никада није подигнут споменик зато што нису постале симбол у свести људи који су дошли у позицију да обележавају време у коме су се битке догодиле. Тако да мислим да је текст уреднички промашај“, каже Антић.
У мери у којој је пренет у српским медијима, текст не представља ни увреду жртава нити победе над фашизмом, али таквом чланку није место у престижним листовима какав је „Велт“, закључује Антић.
Кривични поступак
Келерхоф је текст објављен у „Велту“ засновао на материјалима немачког војног историчара, пуковника Бундесвера у пензији Карла Хајнца Фризера, и британског истраживача Бена Витлија. Према њиховим подацима, у бици је учествовало скоро 700 совјетских тенкова и близу 200 тенкова фашистичке Немачке. Новинар пише да је Црвена армија изгубила 235 борбених возила, а Немци свега пет.
Према речима заменика председника комитета Државне думе за одбрану Александра Шерина, ради се о опасном путу којим иде немачко друштво:
„Ако се не покрене кривични поступак против тог новинара, то ће представљати знак да политичко руководство Немачке и новинарска јавност прећутно одобравају ставове тог ниткова“, рекао је посланик Спутњику.
За посланика Бундестага Валдемара Херта, тема неће имати неког већег одјека.
„Писање ’Велта‘ је чиста дезинформација са нејасним циљем“, рекао је он за телевизију „360“.
Пуно лажи
Немачки историчар и аутор књиге „Курск 1943. Највећа победа у Другом светском рату“ Роман Топел приметио је доста нетачних података у наведеном чланку.
Према његовим речима, дванаестог јула 1943. године се заиста одиграла велика тенковска битка код Прохоровке.
„Битка није била тако великих размера како је описана у совјетској литератури“, али је у њој учествовало „589 совјетских тенкова против 218 немачких тенкова. Укупно их је било 807“, изјавио је Топел.
Без обзира на то што је напад за Немце био потпуно неочекиван, битка је завршена „тешким поразом Црвене армије“, сматра немачки историчар, али она „није променила ток и резултат Курске битке, јер је немачка офанзива тада већ била заустављена“.
Говорећи о губицима код Прохоровке, немачки историчар је изјавио да је након вишегодишњих истраживања дошао до закључка да су, према совјетским изворима, укупни губици на совјетској страни износили 196 тенкова, а да је број који је навео Келерхоф (235 тенкова) сувише висок и заснива се на подацима који су касније промењени.
