Како се наводи у строго поверљивом допису који је Скупштини БиХ 30. маја 1996. године послао тадашњи командант Армије БиХ — војницима је допремљено 374.982 комада метака, 436 разних бомби, 131 тромблон, 44 лансера, 292 лансера РПГ7, 59 мина за ручни бацач, један ракетни лансер од 107 мм и 28 ракета.
Како се наводи у допису — војницима је путем ваздушног моста допремљен и ласер „црвена стрела“, као и 275 мина од 60мм, 24 зоље и 740 мина од 82 и 122мм.
За свакодневне потребе и за награде најбољим борцима — у Сребреницу је из Сарајева стигло и 350.000 марака, а за „фонд шехида“ стигло је 308.000 марака.
Како пишу „Новости“, Делић у документу открива и како су се снабдевали борци Алије Изетбеговића у Сребреници, која је званично била демилитаризована и заштићена зона УН.
„Оволико средстава није добило Горажде, а са далеко мање средстава бранило се Сарајево 1992. и 1993. године“, навео је Делић у документу.
Делић се у допису жали да су нелојална борба за власт и поделе по том основу, лош однос МУП и Армије БиХ, убиство неистомишљеника и политичких противника, ратно профитерство, криминал и лоша организација одбрамбених снага — били озбиљни унутрашњи разлози који су и довели до пада Сребренице у јулу 1995. године.
Као „позитивне резултате“ он помиње масакре над Србима 1992. године, и то не само у сребреничком крају, већ и у целом Подрињу — од Скелана до Зворника.
