Без еуфорије
Душан Гујаничић, истраживач сарадник у Институту за политичке студије, истиче да посета јесте значајна, али да не треба бити еуфоричан пре но што се виде резултати.
„Макрон жели спољнополитички успех, Француска је у многим мисијама по целом свету и Балкан можда није много важан, али ће ипак гледати да забележи поен. Немојмо изгубити важну ствар из вида, Француска је признала КиМ. Верујем да може да одигра улогу стабилизатора према Приштини, да нас саслуша и да не погоршава ствари“, рекао је Гујаничић.
Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност „Унион Никола Тесла“ је казао да не би требало превише очекивати, али и да то мало може бити много.
„Наша позиција је таква да најмању могућу шансу морамо максимално да искористимо. У питању су суптилне нијансе које могу прерасти у нешто озбиљније и благотворније за српску политику. Много је важно када неко није против вас“, нагласио је Кајтез и додао да не треба очекивати радикални заокрет француске око КиМ.
Ко је главни партнер
Уз оцену да је Макрон озбиљан човек који претендује да буде главни европски лидер, Дејан Милетић, директор Центра за проучавање глобализације (ЦГС), сматра да је Европска унија све више на линији бољег разумевања позиције Србије. То, према његовом мишљењу, не значи да оно што се десило може бити лако заборављено, али конструктиван и одговоран однос свакако има предност над лажним обећањима.
„Видело се и у Берлину и у Познању да постоји анимозитет представника Албанаца с Косова и Метохије према Емануелу Макрону и Ангели Меркел, према Европској унији генерално, што није случајно. То говори да позиција ЕУ није у сагласности са оним што би они желели“, рекао је Милетић.
Милетић је посебно истакао да Француска није желела да се меша у балканске односе, а да је Макрон преузео иницијативу да пре свега са Србијом поправи односе, што према његовом мишљењу показује да је Србија главни партнер.
„Србија ја земља на коју Француска рачуна када је у питању стабилизација и интегративни процеси“, нагласио је Милетић.
Кајтез је казао да је Европа показала недостатак ауторитета што се тиче Косова и Метохије.
„Брисел нема моћ да приволи привремене институције у Приштини да укину таксе. Макрон и Меркелова нису успели ништа да ураде“, рекао је Кајтез.
Против проширења
Познато је и Макроново противљење проширењу ЕУ, а Гујаничић је скренуо пажњу да француски председник само наглас говори оно што су многи већ осетили.
„ЕУ, која већ неколико година не функционише како би требало, са све већим унутрашњим несугласицама и мањкавостима, не може да решава конкретне проблеме, а Емануел Макрон је то јасно и рекао“, казао је Гујаничић.
Посете страних државника за Србију често значе и испостављање бројних захтева и критика. У овом случају, саговорници Спутњика сматрају да Макрон нема Србији шта да замери.
„Ми смо максимално коректно посвећени ономе што смо потписали, све је транспарентно. Максимално смо суздржани и кооперативни, коректни према ЕУ, испуњавамо све наше обавезе, до последњег зареза. Морао би да буде малициозан да би нам нешто замерио, а он то срећом није“, рекао је Кајтез.
Милетић такође не види простор за критику Србије, која игра конструктивну улогу.
„Србија је стабилизујући фактор у региону, упорно покушава да одмрзне дијалог са Приштином, није никоме наметнула санкције, никога није провоцирала и све време је отворена да кроз разговор дође до компромисног решења. Међутим, то не подразумева одрицање од нашег суверенитета и националних интереса и то нико не може да нам замери“, рекао је Милетић.
Гујаничић је казао да после Макронове посете Београду треба очекивати чисту ситуацију у односима Београда и Париза.
„Видећемо у којој мери Француска може да уважи наше националне интересе, где може да нас саслуша и да нам помогне и да онда на основу тога пројектујемо будуће односе“, закључио је Гујаничић.
