„Званично признање Гваида од стране Грчке, о чему је саопштила Влада премијера Кирјакоса Мицотакиса, шаље јасну поруку. Очигледно да Влада тиме покушава да докаже да Нова Демократија остаје партија блиска САД. За међународну политику, признање је неопростива грешка. Држава која се налази у стању хроничног конфликта са Турском и која би (макар према изјавама званичника Владе) желела да ревидира Преспански споразум, не може као своју прву спољнополитичку одлуку да представи признање безначајног политичара са друге стране Земљине кугле. Та акција показује да њена дипломатија неће имати континуитет“, уверен је независни новинар Арис Хаџистефану.
Према његовим речима, признање Гваида је катастрофално за међународни престиж земље.
„Гваидо није само изгубио поверење које је имао у данима неуспелог државног удара, већ се сваког дана бори за то да га и међународни медији потпуно не забораве. Због свега тога овај корак Владе Кирјакоса Мицотакиса, без обзира на позиве на ЕУ (у изјави МИП-а Грчке се наводи да је одлука донета у складу са заједничким позицијама ЕУ), није у складу са међународном ситуацијом и ставом ЕУ. Фактички, Грчка је у сукобу са њим — Влада Немачке је 1. јула је почела процес нормализације дипломатских односа са Каракасом“, подсећа саговорник Спутњика.
„Чак ни за САД Венецуела више није једна од главних тема. Доналд Трамп је непредвидљив с тачке гледишта дипломатије, док је његово окружење, које је још више непредвидљиво, нашло своју нову ’играчку‘ — Иран и на извесно време оставило Венецуелу на миру. Ако узмемо у обзир питање морала, демократије и међународног права које произилази из става Владе Грчке, уз подршку организатора државног удара, та одлука показује неспособност да се одреди јасна линија спољне политике. Грчка се управо кладила на ’мртвог коња‘“, закључио је Хаџистефану.
Професор са Универзитета Пантеон Димитрис Калцонис сматра да тај корак показује како нова Влада покушава у потпуности да прати политику САД.
„Одлука је мало парадоксална, пошто је чак и венецуеланска опозиција заборавила Гваида и не подржава га као пре. То су апсолутно неумесне и негативне акције, пошто је за лидера једне земље признат организатор државног удара. У Венецуели је за председника, као резултат легитимних избора које нико не оспорава, осим САД, изабран Николас Мадуро“, подсетио је професор.
Да је Влада Грчке робовска и да је у потпуности послушна Алијанси сматра и Димитрис Пателис, професор филозофије са Универзитета Крита.
„Због својих акција Влада изгледа много више робовска од других евроатлантских робова. Она се враћа питању заборављеног Гваида како би одмах показала да ради све што кажу председник Трамп и евроатлантска Алијанса“, истакао је Пателис.
„Они заборављају да је Гваидо марионета, која се прогласила за председника. То је исто као када би се неки политичар из једне државе прогласа за председника и затражи међународну подршку за постизање екстериторијалне смене власти уз кршење свих правних норми и устава“, закључио је Пателис.
