Руски Далеки исток је у последње време погодио велики талас поплава. Многи су то повезали са променом климе, о чему се већ дуже време много говори. Чак је председник Русије Владимир Путин на самиту о производњи и индустријализацији навео податак да се ваздух на површини земље у Русији два пута брже загрева, него у остатку планете.
Професор са катедре за климатологију и праћење природне средине Петербуршког универзитета Генадиј Менжулин такође је приметио да се ваздух посебно загрева у источном и североисточном Сибиру.
„То се дешава због циркулације ваздуха у атмосфери, због чега се ваздух више загрева ка половима, а мање око екватора. Једноставно је тако“, објашњава Менжулин.
Узрок загревања ваздуха
Шта је узрок загревању? Постоје различите теорије. Данас је најраширенија теорија антропогенског загревања, тј. да је човек главни кривац за повећање штетних гасова у атмосфери. Међутим, професор са Руског државног геометеоролошког универзитета Олег Покровски подсећа да то још увек наука није доказала.
„Штетни гасови се повећавају, али се зна да се и у прошлости, како су показала истраживања леда на Антарктику, неколико пута повећавала концентрација угљендиоксида у атмосфери, након чега се она смањивала. Због чега се то дешавало, нико не зна. И сада се дешава повећање концентрације угљендиоксида у атмосфери, што наравно доводи до повећања температуре. То је очигледна веза. Међутим, шта је прави узрок тога, до данас није откривено“, додаје он.
У тражењу „криваца“ за климатске промене научници су стигли и до крава, које током преживања хране испуштају велике количине метана у атмосферу. Тврди се да су оне одговорне за 9,5 одсто укупне загађености од гасова стаклене баште и метана.
Роскосмос взаимодействует с МЧС России по ситуации в Иркутской области, осуществляя оперативную информационную поддержку ведомства с помощью группировки космических аппаратов дистанционного зондирования Земли — https://t.co/FBqro2xrMQ pic.twitter.com/jteatyE0AB
— РОСКОСМОС (@roscosmos) July 1, 2019
„Наравно, и краве, као и људи кривци су за то, јер испуштају метан који такође загађује. Али је од тога ефекат много мањи“, сматра Менжулин.
Професор Покровски највећи проблем види у загађивању мора и океана.
„Последњих година много се повећало загађење површине океана. Највише због пластике која се шири океаном и изазива велики број негативних последица. Нико не говори да је у нормалним околностима размена угљендиоксида између атмосфере и океана много пута већа од те која се ослобађа људском делатношћу. Загађењем океана ми фактично блокирамо апсорпцију океана угљоводоника. Биомаса у океану је на десетине пута већа од биомасе на копну. Замислите да је површина океана прекривена, да је блокирано узимање угљендиоксида из атмосфере. То води ка нарушавању равнотеже у атмосфери, као и деградацији биомасе океана. Овај фактор је значајнији од људског фактора на копну“, наглашава руски професор.
Нерепрезентативне метеоролошке станице
Покровски је један од оних научника који изражава велике сумње у то да се планета убрзано загрева, тим пре у апокалиптичне сценарије. Професор подсећа на врло интересантну чињеницу о којој нико не говори: метеоролошке станице се сада налазе у близини великих градова, ауто-путева и самим тим је логично да оне повећавају пораст температуре.
„Наравно да је тамо повећање температуре много брже, него у средњој атмосфери. Бележе се најдраматичнији показатељи. На пример, у САД су истраживања показала да се 85 одсто метеоролошких станица налази у зони такозваних ’топлотних острва‘. Због затварања метеоролошких станица које су удаљене од градова, што је све чешће, имамо проблема и са временским прогнозама, јер су репрезентативне станице управо оне које су удаљене од градова“, умирује Покровски јавност.
Он додаје да још увек не знамо шта се дешава на већем делу копна, нарочито у далеким крајевима Русије који су ненасељени. „Посебно јер Русија нема своје метеоролошке сателите, већ користи податке америчких и европских сателита“, додаје климатолог.
Професор се сећа да су још 60-их година биле популарне теорије да ће код Лењинграда до краја 20. века расти палме, брескве и кајсије.
„Ево, данас овде нема никаквих брескви ни кајсија, једва да и парадајз успева. Што се тиче будућности, то је врло магловито. Узрок загревања нико није открио. Када се бавиш анализом реалних података, а не неких фантастичних модела које предлажу неке присталице загревања, оне показују потпуно супротне закључке. Неки резултати показују да може наступити кроз неко време и захлађење“, закључио је климатолог.
