Андријевица, Бар, Беране, Бијело Поље, Цетиње, Даниловград, Гусиње, Херцег Нови, Колашин, Мојковац, Никшић, Петњица, Плав, Пљевља, Плужине, Шавник, Улцињ и Жабљак — 18 црногорских градова у којима се у прва четири мјесеца 2019. године више умирало него рађало.
Да је природни прираштај у минусу и да бијела куга влада у већини црногорских градова, показују званични подаци Управе за статистику, према којима је Црна Гора до краја априла имала витални индекс минус 212, што значи да је толико људи више умрло, него што је рођено.
На северу најгоре
Такође, наставља се тренд по којем је далеко најугроженији сјевер Црне Горе, па су Пљевља и даље град са највећом стопом бијеле куге, јер је у том граду број преминулих за 98 већи од броја рођених. На другој страни, град у којем се највише дјеце родило је Подгорица и у њој је природни прираштај позитиван, јер је број рођених за 144 већи од бројке преминулих.
Нажалост, тренд кулминације бијеле куге само је наставак из претходног периода, говоре подаци Управе за статистику. Тако је у Црној Гори прошле године негативан природни прираштај забиљежен у чак 15 од 23 црногорске општине.
Иако је 2018. године природни прираштај био позитиван и износио 766 становника, овај податак је алармантан, јер је у питању најмање повећање броја становника Црне Горе у историји. Поређења ради, природни прираштај је 1991. године био 5.636, што је седам пута више него лани.
Социолог Илија Маловић каже да је феномен бијеле куге обично најприсутнији у високоразвијеним земљама, али упозорава и да земље са слабом економском позицијом све више почињу да пате од бијеле куге. Када је пак ријеч о Црној Гори, Маловић сматра да „ствар са бијелом кугом постаје алармантна“.
„Читаве варошице су на рубу нестанка, а сеоска подручја су без икакве перспективе за биолошки опстанак. Висок природни прираштај је спасавао Црну Гору од нестајања кроз читав деветнаести и двадесети вијек, за које су биле карактеристичне велике миграције становништва, као и велике људске жртве у ослободилачким ратовима. Увијек је било становништва које је остајало, природни прираштај је обнављао Црну Гору, живот се није гасио. Данас, подаци нажалост показују да Црна Гора биолошки нестаје, градови се празне, а села су опустјела“, каже Маловић за Спутњик.
Неолибералне догме
Наш саговорник додаје да је за сада најгоре стање у малим мјестима на сјеверу државе.
„Њима се умјесто живота нуде распродаја и ’валоризација‘ природних ресурса, исељавање и потапање. Пред сваке изборе грађани Шавника су, на примјер, слушали најдивнија обећања од власти, да би на крају спали на план да се градић дефинитивно потопи, нестане. То је само један од градова који су најжешће погођени бијелом кугом, која у комбинацији са небригом централне и корумпираношћу локалне власти постаје дефинитивна судбина већине црногорских градова“, истиче Маловић, уз опаску да је и све више вароши на сјеверу у којима се годишње деси једноцифрен број вјенчања.
„Умјесто улагања, отварања радних мјеста и развоја, ови региони су одређени од стране власти за подручја интензивне експлоатације природних добара. А подсјетићу да се феномен експлоатације региона од стране ловаца на капитал, гдје се подручје девастира до непрепознатљивости и гдје се локално становништво претвара у нијемог посматрача свог сопственог пропадања, назива ’проклетсво ресурса‘. Бијела куга и проклетство ресурса су термини који, нажалост, описују огроман дио Црне Горе“, констатује Маловић.
Ипак, овај социолог поред економског скреће пажњу да постоји и значајан идеолошки фактор, због којег Црна Гора пати од негативног природног прираштаја.
„Наиме, потпуним прихватањем неолибералних догми, црногорско друштво нагло прелази из друштва заснованог на традицији, културној, верској и језичкој солидарности, у друштво хипериндивидуализма. Овом промјеном се пропагира визија за чији се модел узима живот на Западу. Ова идеолошка шема намеће и визију живота који стоји на супротном полу, онај који није вриједан живљења. То је живот, али и удруживање, засновано на солидарности, самоодрицању и емпатији. То је вишегенерацијска и вишечлана породица. Кад се овом додају и критеријуми за просвећеност и образованост, по којима се пар са више дјеце посматра као заостао, примитиван, неедукован, јасно нам је да уз економску девастацију долази и девастација наталитета“, јасан је Маловић.
Знајући све ово, наш саговорник закључује да није ни чудо што млади у Црној Гори не виде своју будућност у овако девастираним градовима и селима и што нису спремни на заснивање велике и бројне породице као њихови преци, али истовремено примјећује и још један парадокс црногорске збиље:
„Као да је хтјела да се грубо нашали са својим грађанима, власт је у свим градовима који пате од недостатка становништва и бијеле куге поставила билборде са натписом: Да је вјечна Црна Гора! Оваква слика много тога објашњава“, иронично закључује Маловић.
