У званичном образложењу одлуке Берлина да се не придружи војној операцији САД против Ирана наводи се да Немачка настоји на томе да приоритет међународне политике треба да буде заснован на смањењу напетости у том блискоисточном региону и да се у решавању овог конфликта користе искључиво дипломатске методе.
„САД су недавно представиле једном броју својих савезника, међу којима је и Немачка, концепт мисије за мониторинг вода у Персијском заливу са позивом да учествују у њему. Федерална Влада је то примила к знању и налази се у тесном контакту са Француском и Великом Британијом. Међутим, за Немачку је искључено учешће у америчкој стратегији максималног притиска“, наводи се у саопштењу немачког Министарства иностраних послова.
Аналитичари тврде да је ова одлука Берлина донета будући да се Немачка налази у веома компликованој ситуацији, пре свега због њених партнерских обавеза према НАТО-у, што и ствара тензије на релацији Берлин-Вашингтон.
Према речима Александра Камкина из Центра за немачке студије Европског института Руске академије наука, Немачка овом одлуком поново покушава да се постави као пацифистичка земља, као што је то био случај са Ираком, Либијом, а затим и Сиријом.
„Иако то није у складу са политиком коју је Берлин водио током догађаја у бившој Југославији 1999. године, али и неколико година раније када је Немачка подржала хрватске и босанске сепаратисте и тиме показала да је и она каткад спремна да се ’покаже‘ на међународној сцени, почев од 2000-их до данас, Немачка се трудила да одржи одређени баланс у таквим питањима“, истиче.
Када је реч о улози Немачке као чланице НАТО-а, Камкин каже да је званични Берлин коначно прихватио захтеве америчког председника да повећа своје учешће у војном буџету Алијансе до два одсто свог бруто-друштвеног производа, што фактички представља капитулацију пред диктатуром Доналда Трампа који то покушава да избоксује преко две године.
Међутим, упозорава Камкин, треба имати у виду да Америка настоји да по хитном поступку формира коалицију у Ормуском мореузу како би што пре блокирала све активности Ирана, што изазива поприлично велику нервозу у Немачкој.
„Трамп фактички чини све како би покренуо велики рат на Блиском истоку. За њега је ликвидација актуелног режима у Ирану главни циљ мандата као председника. То се лако објашњава тиме што га је на власт довео израелски лоби. Јасно је да ће Трамп испуњавати се захтеве својих савезника“, наглашава.
Камкин указује и на то да се ова политика Трампа поклапа са ставом Немачке, будући да та европска земље сноси одговорност за постојање Израела.
Међутим, додаје стручњак, за разлику од става Трампа, став Берлина је далеко уравнотеженији, јер су Немци свесни да провоцирање Ирана означава потенцијално покретање рата огромне размере, што би могло да има несагледиве последице, између осталог и на безбедност Израела, што Немачка не сме да допусти.
Подсетимо, односи између Ирана и неких западних држава су све гори. Заплена британског танкера „Стена имперо“ од стране Иранске револуционарне гарде последњи је у низу инцидената откако су САД у априлу ове године пооштриле санкције Ирану.
