Успутни одговор америчког председника на питање новинара испред Беле куће могао би значити нове муке за грађане Венецуеле. Наиме, новинар је питао Трампа да ли размишља о увођењу блокаде или карантина Венецуели, с обзиром на, како је рекао, „количину утицаја Русије, Кине и Ирана“. Трамп је на питање одговорио потврдно, али није изнео више детаља о том плану.
Шта је стварни разлог блокаде?
Рајко Петровић из Института за европске студије сматра да то што је подршка Ирана, Русије и Кине Венецуели за САД неприхватљива, није стварни повод идеје о блокади Венецуеле.
„Прави повод је, верујем, то што Мадурови преговори са опозицијом у Венецуели за сада дају позитивне резултате. Наиме, он је пре неколико дана позвао опозицију на трајни дијалог, а ту је и велики протест који се на улицама Венецуеле десио 28. јула у знак подршке Мадуровом режиму и као вид противљења било каквог страног мешања у унутрашња питања ове државе. Такође, треба имати на уму да је Трампу очигледно потребно да се пред нову америчку изборну кампању покаже способним да реши бар неки конфликт на неком од отворених фронтова на међународној сцени, с обзиром на то да је његова политика према Сирији, Ирану и Кини за сада неуспешна“, оцењује Петровић.
Он подсећа да је Америка до сада увела неколико рунди санкција Венецуели, које се пре свега односе на сламање њене нафтне индустрије и банкарског система, али и на појединачне санкције званичницима из те државе, као и на одређене притиске на Кубу да престане са подршком Мадуровом режиму.
Који венецуелански сусед улази у НАТО?
Блокада или „карантин“ Венецуеле би, према речима нашег саговорника подразумевала потезе САД усмерене према државама које окружују Мадурову земљу.
„Пре седам дана, на пример, земље-чланице Лима групе које беспоговорно следе оно што им Вашингтон диктира, донеле су у Буенос Ајресу одлуку да се појача притисак на Мадуров режим. Предводници такве идеје су, пре свега, Бразил, Колумбија, Чиле и Аргентина. Оне су такође потврдиле своју опредељеност да се Хуану Гваиду дâ беспоговорна подршка као једином легитимном председнику Венецуеле. Такође, све је извесније да НАТО жели да се прошири на јужноамерички континент, што би могло да значи да ће Колумбија бити следећа чланица Алијансе и са њом се интензивно воде преговори још од 2017 године“, указује Петровић.
Притисак на Кубу
Како каже, не треба заборавити ни да је недавно Трамп означио Бразил као највећег савезника САД у том делу света, па ће тој земљи бити омогућено да брже и повољније добије америчко наоружање. То, објашњава, може бити велики проблем за Венецуелу. Ипак, Вашингтон се неће задржати само на Бразилу.
„Мислим да ће САД све више инсистирати на притиску на Кубу да одустане од помоћи Венецуели. Вашингтон процењује да у Венецуели има око 25.000 Кубанаца, војника, лекара и медицинског особља, који значајно помажу опстанак Мадурове власти. Притом, Раул Кастро који лично гаји велике симпатије према Венецуели и његом председнику и даље има политички утицај на Куби. Док год тако остане, Венецуела може рачунати на кубанску подршку“, примећује Петровић.
На питање може ли Венецуела да се одупре оваквим притисцима, Петровић каже да та земља треба да настави оним путем којим је до сада ишла — да се држи међународног права и да на сваки покушај војне агресије одговори војним путем.
Како одолети притисцима
„Уколико би се Бразил заиста наоружао, а Колумбија по убрзаном поступку приступила НАТО пакту, мислим да је изузетно важно да Венецуела мобилише сву војску коју има на располагању, што је 350.000 активних војника. У случају конфликта биће важна и кубанска војна подршка, а за Венецуелу је кључно да брани своју северну обалу, излаз на Карипско море, јер се тамо налази шест највећих градова те државе, у којима живи око 80 одсто становништва“, напомиње Петровић.
Терен из правца Колумбије и Бразила је прилично неприступачан због прашума, закључује саговорник Спутњика, те би нека врста копнене инвазије из тих праваца била прилично отежана и свакако би олакшала Венецуели такву врсту фронталне борбе.
