Миси коју су служили бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са свештенством, присуствовао је и директор приштинског Завода за заштиту споменика културе Исмет Хајрулаху. Јавност је о томе обавештена са даном закашњења, захваљујући гласилу римокатоличке бискупије у Приштини. Да ипак све буде како треба, протојереј Стево Митрић је одмах светио водицу на истом месту.
Саопштењем се огласила и Епархија рашко-призренска, оценивши то злоупотребом духовне и културне баштине СПЦ, и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у домаћој и страној стручној и историјској литератури. Није, међутим, пропустила да укаже и на то да је разочарана потезом римокатоличке Бискупије косовске, јер су тиме, како је констатовала, нарушени „досад прилично коректни“ односи двеју цркава на Косову и Метохији.
Председник Србије Александар Вучић оценио је да ово што се десило у Новом Брду није чак ни злоупотреба, већ посао за Еулекс и међународне организације, додавши да „само чека да за Грачаницу чује да није краља Милутина, него неког од великих албанских јунака“.
Бурна реакција јавности
Отуда и питање за историчара Милоша Ковића — чему такав потез косовске бискупије? Тим пре што се пре два месеца најшира српска, али и стручна јавност подигла када се сазнало за пројекат претварања православне Цркве светог Николе у католичку.
Професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић је указао на историјат односа Срба и Албанаца католика, са којима смо имали добре односе док Аустроугарска, као бастион ратоборног католицизма, није „ушла“ на север Албаније и успела да тамошње католике окрене против Срба.
Он напомиње да су српску војску док се повлачила преко севера Албаније 1915. и 1916. године непријатељски дочекали управо католички Албанци које је наоружавала Аустроугарска. Ни данас, каже Ковић за Спутњик, католички Албанци не желе да улазе у сукоб са албанским национализмом.
За њега је, међутим, од вести о миси већа она о томе каква је била реакција наше јавности. Нема медија који није јавио о католичкој миси у српској цркви, а неки и на насловним странама.
„То показује каква је тежина и какав је значај Косова и Метохије у нашој јавности, упркос свој пропаганди како нама оно ништа не значи, или како ми на Косову немамо ништа и како је оно канцер српског народа“, истиче Ковић за Спутњик.
Мапирање територије
На питање да ли се потез косовске бискупије може сматрати аутентичним, или се, с обзиром на односе Београда и Приштине и укљученост страног фактора у тај проблем, може говорити да иза њега ипак стоји политика, историчар каже да је у питању, како се то данас каже, мапирање територије.
„Чули сте и прочитали беседу бискупа на рушевинама Цркве светог Николе. Прича о томе како су ту Албанци били пре Христа, пре Османлија, потпуно је неисторијска прича, али изразито националистичка. И оно што је рекао директор приштинског завода, све то показује да је реч о еминентно политичком мапирању, обележавању територије. Сада би требало да то што се догодило прокоментарише неко од званичних представника Ватикана, да бисмо сазнали одакле то долази“, каже професор на Филозофском факултету у Београду.
Да ли је Ватикан обавештен
Подсећајући да Ватикан није признао Косово и Метохију, он додаје да би питање требало поставити, рецимо, папском нунцију у Београду да бисмо видели да ли је Ватикан о томе обавештен и какав је његов став, и да бисмо знали да ли је овде реч о искакању албанских бискупа, о албанском национализму унутар римокатоличке цркве, што је врло могуће, или о нечему што долази из неких других праваца.
„Ми имамо оно што је неспорно утврдила историјска наука, археологија, историографија — да је реч о православној митрополијској цркви, седишту митрополита, и о томе нам сведоче и муслимански и католички извори из оног доба“, истиче Ковић, али и указује на то да се са покушајима претварања православне цркве у католичку суочавамо у целом региону.
То је, сматра он, шире питање, феномен поништавања постојања једног народа, брисање његових топонима, промена имена топонима. У Албанији, како истиче, нема ниједног камена који сведочи о присуству Срба, а ни других националних мањина. То је уништено још у време Енвера Хоџе или преименовано у албанско наслеђе.
Шта се десило Србима у Албанији
„Наши Срби на територији Албаније и даље имају личне карте са албанским именима, а то је будућност и Косова и Метохије уколико га се одрекнемо. Будућност више од 120.000 наших људи на Косову и Метохији, и Дечана, Пећке патријаршије, Љевишке, Девича, Зочишта. Треба отићи у Албанију и видети шта се догодило са нашим светињама. То је оно што прети и Косову и Метохији“, упозорио је Ковић.
Саговорник Спутњика подсећа и на недавну изјаву генерал-потпуковника Френклина Бена Хоџиса, бившег главнокомандујућег америчких копнених снага у Европи, који је управо Српску православну цркву (СПЦ) означио као главну претњу за довршавање посла на Балкану и да би када је у питању решавање проблема Косова, Србији „требало помоћи да се одупре притисцима православне цркве везане за Русију“.
Ковић подсећа и на разарање српских цркава 1999. и 2004. године од стране Албанаца, које се догодило са прећутним одобрењем земаља НАТО-а које су бомбардовале Србију и окупирале део наше територије. Додаје да је амерички генерал у праву када сматра да СПЦ стоји на путу бољих односа Србије и НАТО-а.
СПЦ је чувар идентитета српског народа кроз векове, а ове године обележавамо осам векова њеног постојања, истиче професор на одсеку за историју Филозофског факултета.
„Тих осам векова нас обавезује. Ми то знамо, а то знају и наши непријатељи. Наш непријатељ добро зна шта су наша упоришта. А наше кључно упориште је наша српска црква, а после ње наш српски језик, па све остало“, закључио је саговорник Спутњика.
