Тек овдје у Крушедолу, на Фрушкој Гори, код Новог Сада, гдје се обиљежава 24 године од злочиначког погрома у Олуји, истински осјећам колико је дубоко лоше то што, док сам ја овдје, званична Црна Гора шаље своје официре у Хрватску на прославу тог зла. Трагедија нове Црне Горе.
Причам овдје са људима збјеглим, замислите: отјерани су као народ са својих огњишта, као пси. Читав један народ. Она Олуја замијењена је новом, такође диригованом споља, само је данашња скоцкана по мјери модерног пи-ара, изгледа лијепо за незнавене, допадљива је, али је ефекат исти: прогонити Србе. Олуја над духом замијенила је Олују над тијелом. Која је гора?
Моја Црна Гора слави то бескрајно понижење, неправду и злочин. Моја Црна Гора учествује у модерним Олујама. Стидим се наше власти, која баштини такав дух који нема ни зрно људскости, ни кап државничке мудрости, ни мрву осјећаја за трећину свог становништва који се изјашњавају као Срби. Онако како се изјашњавао и Његош, који ју је овјенчао славом. Да је Његош жив, гдје би био данас, постоји ли тај који има дилему: славио Олују у Книну, или палио свијећу побијеним и прогнаним у њој, овдје у Крушедолу?
Не само Његош, да је жив онај давни Мило Ђукановић, и он би данас био овдје, док га нису обрлатили белосвјетски моћници и купили му душу за ситниш новца и привилегија. Зар је све, побогу, на продају? Није! То свједоче људи овдје у Крушедолу.
Ко данас на овоме свијету слави злочине, до морални наследници ондашњих злочинаца: ако Хрватска није успјела да се избори са фашизмом у себи, зар моја Црна Гора, некадашњи антифашистички светионик, да саучествује у повампиреном фашизму модерног доба, на Балкану. Зар да пљујемо на наш велики 13. јул, када смо због борбе против фашизма у други план гурнули и своје породице, и своју дјецу, и своје животе? То ради званични Монтенегро. Натонегро.
Нису ту битни само Срби, већ злочин, јер злочин је злочин, ма према коме био: овим Црна Гора, стога, не води само антисрпску политику, већ дубоко антицивилизацијску и антидемократску. То није моја Црна Гора, то није Његошева Црна Гора, то уопште није Црна Гора, то је само црно, црно, да црње не може бити.
Овдје сам да бих показао да званична Црна Гора није права Црна Гора и да праве Црне Горе има. То су они слободни људи, не само Срби, који се гнушају злочина, имају срце и душу. То је моја Црна Гора. То је наша нада. То је наш, прави и једини пут.
То је искра која ће, не сумњајте, упркос свему, попут олује чисте душе, опет заблистати у пуном сјају!
