Истрагом, на основу сведока, закључено је да их је на тлу Албаније било укупно шест, као и две на Косову. С обзиром да су за трансплантацију органа потребни специјални услови, као и да се у свим истрагама и помиње да су у ту сврху коришћене и здравствене установе у Албанији, а не само „жута кућа“, питање је колика је одговорност Албанија у злочинима терориста ОВК, посебно у оптужбама о трговини органа.
Да ли и ко може да натера Албанију да се истраже сва спорна места и институције и ексхумирају гробнице за које се зна да постоје?
Докази су у Албанији
Адвокат Славка Којић за Спутњик објашњава да Специјализована већа и тужилаштво имају својство правног лица и посебан правни субјективитет и да зато могу да закључују споразуме са државама о сарадњи, што значи и са Албанијом.
„То значи да пошто они спроводе ову истрагу и истражују ова кривична дела, било би логично да су са Албанијом закључили споразум да могу да спроводе истрагу и да им Албанија пружи одговарајућу помоћ у вези са спровођењем истраге“, објашњава Којићева.
Међутим, она примећује да такав споразум не постоји на сајту Специјализованог већа и тужилаштва, па зато само може да се претпостави да је он потписан, иначе не би било каква истрага на територији Албаније могла да се спроведе, јер не би могли да изађу на лице места и да провере наводе сведока и прикупе евентуалне материјалне доказе како би се оптужница припремила.
„Примарно, то су злочини који су урађени на територији АП Косова и Метохије, али је суд надлежан и за злочине који су се десили на територији друге државе, уколико су жртве држављани тадашње СРЈ. Према томе, основано је очекивати да постоји споразум између Специјализованог тужилаштва и Републике Албаније, у супротном би истрага била осујећена“, објашњава наша саговорница.
Mоже и не мора
Оно што је фрапантно јесте чињеница да Албанија може да одбије сарадњу.
„Ипак, то је у домену добре воље да ли ће неко закључити споразум са судом или не, иако није у духу међународне праксе да једна држава одбије сарадњу са Специјализованим тужилаштвом у којем седе правници из западноевропских земаља и Америке. Не постоје законски прописи који би Албанију могли да приморају на било шта, али постоји политички притисак да све државе сарађују на расветљавању тих злочина“, објашњава она.
Најспомињанији је логор у Кукешу, у којем је, по речима сведока, било затворено најмање 25 људи. Међу њима су биле и три Албанке са Косова. У логору је убијено најмање 18 људи, док су остали ослобођени. Други по важности је био у граду Бурелу, где је ОВК имала касарне за обуку војника током последња два месеца рата. Према тврдњама бившег припадника ОВК, постојао је и притворски центар у Бабинама, у близини границе у региону Тропоја и база ОВК у Драчу.
Наша саговорница додаје да би Специјализовано веће и тужилаштво могли да позову на евентуално саслушање и лица која су у мемоарима откривала детаље злочина.
„Специјално тужилаштво је овлашћено да позове на саслушање свако лице које има било каква сазнања у вези са злочинима, а уколико то лице одбије да се одазове позиву, механизми принуде зависе од тога да ли је то тужилаштво закључило споразум са државом о чијем држављанину се ради, те да ли та држава пристаје на сарадњу“, истиче она.
Одговорност чланова мисије Унмика постоји, али се не ради о кривичној, већ о политичкој одговорности, изузев уколико истрага не утврди да су поједини чланови те мисије на било који начин учествовали у описаним злочинима.
Шта су открили сведоци из Жуте куће:
Ужаси кроз које су пролазиле српске жртве на КиМ не смеју да се забораве:
О злочинима терористичке ОВК писали смо у посебној анализи:
