„Њихови погледи не могу бити праведни и неутрални“, додао је он.
Према његовом мишљењу, потребно је формирати непристрасно тело са стручњацима из различитих земаља који би могли да спроведу истрагу.
Истовремено, Мухамед је напоменуо да Малезији дуго није дозвољен приступ доказима у случају пада „боинга“ на лету МХ17.
„Не знамо да ли су докази, којима сада, након дужег времена, имамо приступ, заиста засновани на чињеницама“, рекао је он.
Премијер је такође прокоментарисао оптужбе на рачун Русије и њене наводне умешаности у ову трагедију.
Према његовом мишљењу — они су изазвани лошим односима Запада и Москве и потрагом за кривцем који ће платити осигурање.
„Ако пронађете земљу одговорну за трагедију, тада ће породице жртава моћи да поднесу захтеве за исплату осигурања. Наравно, породице не сумњају у резултате истраге. Ако је крива Русија, она ће морати да исплати надокнаду за инцидент“, додао је малезијски премијер.
Међутим, Малезија сумња да постоји довољно основа за оптужбе против Русије.
„Као незаинтересовано лице, као посматрач са стране, могу да кажем да ми неки резултати истраге не делују исправно, као ни многим људима у Малезији“, закључио је премијер.
Мухамед је и раније већ изражавао неповерење у закључке међународне истраге. Тада је премијер Малезије рекао да Сједињене Америчке Државе, Холандија и Аустралија нису баш заинтересоване да утврде узроке пада и пронађу праве кривце за трагедију, већ су једноставно одлучиле да Русија треба да одговара.
Пад малезијског авиона
Путнички авион „боинг 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посаде који су се налазили у авиону није преживео.
Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини и за обарање су оптужили Украјину. Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе.
Ради истраге о авионској несрећи формирана је међународна Заједничка истражна група, коју чине представници Аустралије, Белгије, Малезије, Холандије и Украјине.
Међународна истражна група представила је прелиминарне резултате истраге о паду авиона на лету МХ17 на истоку Украјине. Она тврди да је малезијски „боинг 777“ оборен ракетним системом „Бук“, који припада 53. ракетној бригади Војске Русије из Курска. Истражна група сматра да је „Бук“ довезен из Русије, а затим враћен. Москва категорички негира те оптужбе.
Русија је спровела сопствену истрагу у којој је закључила да је МХ17 оборен старијом верзијом ракете „бук“, произведеном 1986. године, коју је имала Украјина, а Русија је поступно испразнила своје залихе те ракете, и то у оквиру програма војне модернизације, који је започела у првој деценији 21. века. Руска истрага је обухватила опсежне студије форензичких доказа, као и до сада невиђену декласификацију претходно тајних података о напредном војном хардверу и сложеном експерименту одбрамбеног концерна „Алмаз-Антеј“, произвођача „Бука“, како би утврдила ко је оборио авион.
У јуну, након објављивања последњих тврдњи Заједничке истражне групе, које укључују именовање тројице руских држављана и једног држављанина Украјине за осумњичене у овом случају, Москва је одбацила оптужбе и поново позвала на непристрасну истрагу. Председник Русије Владимир Путин изјавио је да би Москва могла да призна резултате истраге, али само уколико буде могла да учествује у њој. Малезијски премијер Махатхир Мохамад такође је одбацио тврдње ове истражне групе, рекавши да Куала Лумпур „није задовољан“ због истраге, „јер је од самог почетка то било политичко питање о томе како оптужити Русију“ за обарање авиона.