Азијско-пацифички регион игра све значајнију улогу у свету, БДП тог региона износи 42,6 одсто светског БДП-а, а Азијско-пацифичка трговина чини 53 одсто светске трговине. Експерти подсећају да треба поменути и снажно економско и трговинско зближавање, промену структуре привреде, развој нових технологија — све то отвара нове могућности за азијске земље да ојачају сарадњу ради свог бољитка.
„С једне стране, заокрет Русије ка Истоку значи да је Далеки исток дуги низ година био важна територија Совјетског савеза, али не и најзначајнија. Сада се испоставља да је Далеки исток за Русију важнији него пре. Прво, зато што се Исток променио. Видели смо да се недавно окупила ’велика седморка‘. Када се први пут окупила, а то је било пре 50 година, седам највећих светских привреда, водећих земаља са развијеном демократијом чинило је више од 70 одсто светског БДП-а. Данас те земље дају око 40 одсто. Ситуација се променила. Далеки исток обезбеђује више од 40 одсто светског БДП-а. То су огромне територије на којима се много производи. Овде се све развија — ми видимо невероватне светове, нова друштва, другачије уређена, која настају. То су Јужна Кореја и Сингапур“, рекао је за Спутњик Андреј Бистрицки, председник Савета Фонда за развој и подршку Међународног дискусионог клуба „Валдај“.
Бистрицки наводи да се сарадња између земаља Азијско-пацифичког региона развија у више праваца, а пре свега у сфери енергетике. Међутим, према његовим речима требало би јачати и „прерађивачку, висококласну, високопрецизну индустрију“.
„Све би требало да буде савременије, јер имамо природне ресурсе, нафту... Свакако, добро је да они постоје, без тога би било теже, али већ дуго се говори да би удео сировина требало да буде мањи, а требало би да постоји и удео савремене производње“, додао је Бистрицки.
Санкције и трговински ратови, које САД намећу и воде против Русије и Кине, у одређеној мери јачају и учвршћују односе између Москве и Пекинга, што даје одређени позитиван ефекат.
„У одређеном смислу позитивно делује, јер људи који имају заједничког конкурента могу да се уједине — није обавезно, али је могуће. То на неки начин има позитиван ефекат. Веома добар пример за то је чињеница да су Американци увели Пекингу различите врсте ембарга. Резултат тога је да су Кинези престали да купују америчку соју, а почели су да купују руску“, рекао је Бистрицки.
На тему заокрета Русије ка Истоку у Владивостоку је говорио и потпредседник Владе Русије и опуномоћени представник председника Руске Федерације за Далекоисточни федерални округ Јуриј Трутњев, који је рекао да је у тој фрази за Русе најважнија реч „Русија“.
Према његовим речима, управо развој земље, развој важног руског региона — Далеког истока и привлачење страних партнера у тај регион су најважнији циљеви, а заокрет Русије ка Истоку, како је нагласио Трутњев, не одвија се из неких геостратешких, већ из чисто практичних разлога.
Он је навео да је у последњих пет година пуштено у рад више од 240 предузећа, а стигло је више од 600 милијарди рубаља приватних инвестиција.
„За сваку буџетску рубљу уложену у инфраструктуру привучемо више од 10 рубаља приватних инвестиција...“, рекао је он, додајући и да је отворено 29.000 радних места.
Експерти из других азијских земаља су такође оценили да сарадња Русије са Азијско-пацифичким земљама има велики потенцијал. Они су се сложили да се Далеки исток, у поређењу са стањем од пре пет година, данас веома активно развија захваљујући напорима Владе Русије, али да том региону треба посветити још више пажње.
„Наша анализа показала је да постоји огроман неискоришћени потенцијал у трговинским и економским везама између Индије, Русије и Кине. Према нашим проценама, Русија би могла да повећа обим трговине са Кином за 25 одсто, а са Индијом — за минимум 17 одсто. Дакле, можемо закључити да је заокрет Русије према Индији и Кини апсолутно реалан корак, али његови даљи изгледи су ограничени због чињенице да постоји значајан неискоришћени потенцијал“, рекао је Апурва Санги, в. д. директора и сталног представника Светске банке у Руској Федерацији.
Пети Источни економски форум се одржава у Владивостоку од 4. до 6. септембра. МИА „Русија севодња“ је генерални медијски партнер Форума.
