У оквиру калифорнијске студије научници су у току једне године испитивали коктел од три уобичајена лека — хормона раста и два лека за дијабетес, како би подстакли регенерацију тимусне жлезде. Међутим, према студији објављеној у часопису „Натуре“, истраживачи су открили да су учесници изгубили у просеку 2,5 године на свом „епигенетском сату“, мереном анализом трагова на генима неке особе.
„Очекивали смо да ћемо успорити биолошки сат, али не и да ћемо га преокренути“, рекао је истраживач УЦЛА Стив Хорват за „Натуре“.
„Све то делује некако футуристички“, каже Хорват.
Истраживачи упозоравају да су налази прелиминарни, јер је у студију било укључено само девет учесника и студија није укључивала контролну групу, али ако се потврди — утицај на здравствену заштиту и могућност утицаја на процес старења може бити огроман.
Епигенетски сат се мери записом хемијских промена у ДНК структури организма. Главна сврха студије била је тестирање — да ли се хормон раста може користити за обнављање ткива у жлезди тимуса, која је кључна за имунолошку функцију. Жлезда након пубертета почиње да се смањује.
Претходне студије су показале да хормон раста подстиче регенерацију тимуса, али може и да изазове дијабетес, због чега су лекови за дијабетес и укључени у последњу студију.
Научници су испитивали епигенетске сатове код добровољаца, закључивши да су се четири различите мере епигенетских сатова сваког од учесника током процеса значајно промениле.
„Ово показује да је биолошки ефекат лечења јак“, рекао је Хорват.
Шест учесника дало је узорке крви шест месеци након испитивања, а ефекат је остао исти, што је Хорвата учинило врло оптимистичним за будућа испитивања.
Тестови ће укључивати разноврсније учеснике по узрасту, полу и националности, а три лека ће се тестирати независно, да би се утврдили специфични ефекти.
