У саопштењу се наводи да су стручњаци Управе заинтересовани за иновационе технологије, које ће омогућити да се ефикасно oбележе огромне подземне грађевине и да се у њима обезбеди кретање без опасности по живот. Управа је почела да тражи објекте који су погодни за истраживање. Предност се даје подземним грађевинама које се протежу испод неколико градских блокова са сложеном структуром, са неколико нивоа и са атријумима, тунелима и степеницама. Посебно су занимљиви простори који нису доступни за пешаке, или инфраструктура којој се може привремено ограничити приступ.
Подсетимо, ДАРПА је прошле године констатовала да је „Ахилова пета“ Оружаних снага САД недостатак поузданих технологија за ратовање у великим градовима са густо распоређеним вишеспратницама и развијеном подземном инфраструктуром. Рецимо, метро се мора одбранити од противника практично наслепо, зато што везе под земљом раде под земљом много лошије него на површини, сателитска навигација је потпуно недоступна, а детаљне карте подземне инфраструктуре су ретко кад при руци.
Амерички лист „Популар меканикс“ је прошле године писао да ће америчка војска можда морати да се бави подземним објектима у Северној Кореји, у којима се чува нуклеарно оружје и где би се у случају рата скривало руководство Северне Кореје. Према подацима америчког Министарства одбране, у тој земљи постоји од шест до осам хиљада склоништа, која су повезана густом мрежом тунела. Такође је указано да САД и Јужна Кореја не знају како су распоређени ти подземни пролази. Такве грађевине су веома опасне за истраживање, јер противник у њима веома лако може да организује заседе.
Радови под земљом
Како би решили тај проблем, ДАРПА већ неколико година расписује конкурс „Подземни изазов“, где страним компанијама предлажу да учествују на такмичењу у коме роботи на даљинско управљање трагају за одређеним објектима у подземним структурама.
Данас се пред Управом за перспективне пројекте САД налази низ сложених техничких задатака које морају да реше. Један од њих је — како примити информацију од дронова који се налазе под земљом, јер бежични сигнал тешко да може проћи кроз неколико метара армираног бетона или кроз стене.
Искуство у Вијетнаму
Американци не желе да се завлаче сами под земљу, а то је крајње оправдано. Оружане снаге САД у Вијетнаму су се сусреле са развијеним системом подземне комуникације, који је користила војска Северног Вијетнама и партизани. Широка мрежа подземних пролаза омогућавала је Вијетнамцима да тајно распореде трупе и да се појаве тамо где су их најмање очекивали. Како би уништили те тунеле, америчка команда је формирала специјалне одреде „тунелских пацова“, у чијим су редовима били добровољци ниског раста, мршави и чврсте воље.
Задатак „тунелских пацова“ био је продирање у откривене тунеле, њихово уништавање, потрага за важним документима и слично. Били су наоружани пиштољем „Колт 1911“ или револверима. Посао „тунелских пацова“ сматрао се изузетно опасним. Поред заседа, претњу су представљале и бројне замке у ћорсокацима тунела. Партизани су понекад користили шкорпионе и отровне змије. Уз све то, и дуг боравак под земљом је озбиљно утицао на психу, па се с тим није могао носити сваки војник. Број жртава међу „тунелским пацовима“ је био огроман. Прва таква јединица формирана је у 25. пешадијској дивизији, а затим су одреди формирани и у свим америчким дивизијама у Јужном Вијетнаму, као и у јединицама у Аустралији и на Новом Зеланду.
Совјетски „тунелски пацови“
И совјетске трупе у Авганистану такође су се суочиле са мрежом подземних тунела непријатеља. У 40. армији СССР био је одред „тунелских пацова“, који су истеривали непријатеља испод земље и онеспособљавали замке.
Сличне јединице се данас налазе у оквиру сиријске арапске војске. Припадници Исламске државе и других терористичких организација од многих градова успели су да направе тврђаве, а посебну пажњу су посветили подземној комуникацији. Војска САД је под Алепом у Сирији открила разгранату мрежу пролаза и тунела, којима су се тајно премештали терористи, борећи се на различитим деловима фронта.
