Пре него што је Трамп у среду најавио Обрајенов ангажман, он је био мало познат широј јавности, осим по излету у Шведску, где се залагао за пуштање репера Ејсепа Рокија (A$AP Rocky) из затвора.
Иако тај подухват није уродио плодом, Трамп се ипак одлучио да Обрајена промовише у свог саветника за националну безбедност, позицију коју је донедавно држао Џон Болтон. Прошле седмице Трамп је отпустио Болтона због „снажног неслагања“ око важних питања, наводно, због Болтонових покушаја да увуче америчког председника у ратове са Сиријом, Ираном, Венецуелом и Северном Корејом. Сада када је Обрајен на Болтоновом месту и може да саветује председника о питањима рата и мира — хоће ли се променити америчка спољна политика?
Док су Болтонови апетити за ратовањем били познати и пре него што је постао саветник за националну безбедност, Обрајенови ставови мање су познати. Ипак, изнети су у књизи „Док је Америка спавала: обнова америчког лидерства у свету у кризи“ из 2016. године.
Америка на првом месту?
Обрајен није голуб мира. У књизи оптужује Обамину администрацију за смањење војног буџета и понизност, што је охрабрило „аутократе, тиране и терористе“. Позивајући се на повећање војне потрошње и морнарицу која „влада таласима“, нови саветник за националну безбедност се залаже за Сједињене Државе које су на челу глобалне коалиције савезника.
Коалиције са страним државама до сада су биле сметња за Трампа, творца слогана „Америка на првом месту“. Председник је довео у питање вредности савеза какав је НАТО и позвао је америчке партнере да издвајају више новца за одбрану. Трампов изолационизам довео га је у сукоб са неколико високих званичника, међу којима је био и секретар за одбрану Џејмс Матис. Да ли ће Обрајен ублажити своја уверења и покушати да их прилагоди Трамповим, или ће засметати свом шефу — остаје да се види.
Кина
Фокусиран на раст кинеске глобалне моћи, Обрајен упозорава на раст поморске моћи ове земље и назива га „црвена олуја која јача“.
Његов агресиван став према Пекингу уклапаће се у ставове администрације. Од трговинског рата, до етикетирања Кине као „грабљивице“ и „глобалног конкурента“, тренутна администрација заузела је према најмногољуднијој земљи света чвршћи став него било која претходна.
Иран
Обрајен је на функцију именован око пола часа пре него што је Трамп најавио увођење „значајних“ санкција Ирану, као одговор на нападе на нафтна постројења у Саудијској Арабији, за које је Иран, наводно, одговоран.
Иако се Болтон залагао за војну акцију против Исламске Републике, Трамп је био суздржанији. Обрајен је, пак, заговорник тврде линије према Ирану. Нуклеарни споразум, који је Обамина администрација потписала са Ираном 2015. године, упоредио је са смиривањем нацистичке Немачке пре почетка Другог светског рата.
Описујући Иран као „заклетог непријатеља САД“, он је искључио могућност војне интервенције, али и потписивање било каквог споразума са Ираном, пре него што ова земља обустави и цивилни нуклеарни програм.
Русија
Обрајен је књигу издао пре него што је Русија, због клевета о мешању у изборе, постала део америчке политике, тако да је мало простора посвећено улози Москве у светским пословима.
Ипак, једно поглавље посвећено је Украјини и у њему Обрајен хвали прозападне активисте који су своју земљу „извукли из деспотизма Владимира Путина“.
Авганистан
Обрајенов улазак у Белу кућу догађа се у критичном моменту, када Трамп намерава да се повуче из рата који траје већ 18 година. Мировни преговори са талибанима трају већ годину дана, а последњу рунду, која је требало да буде одржана у „Кемп Дејвиду“, амерички председник нагло је отказао, и то због низа бомбашких напада у Кабулу.
Обрајен има вишегодишње искуство рада на тлу Авганистана, али ће ипак морати да балансира између пружања руке талибанима и избегавања беса америчких политичара и грађана, од којих је већина против споразума са талибанима.
Северна Кореја
Чињеница да у књизи Обрајен препоручује да Северну Кореју треба обавестити да се налази у домету америчких ваздушних и морнаричких база — много говори о његовом ставу према тој земљи.
Денуклеаризацију Северне Кореје не спомиње, али спомиње став према ком би предаја нуклеарних потенцијала била једино решење које је прихватљиво за Америку, када се говори о потенцијално непријатељским земљама.
Болтонова изјава да денуклеаризација Корејског полуострва према либијском моделу, који је нешто мање од деценију касније довео до свргавања и погубљења либијског лидера Муамера ел Гадафија, умало није узроковала прекид америчко-севернокорејских разговора прошле године, па ће Обрајен вероватно прилагодити свој тон, како би избегао сличан гаф.
Бирајући Обрајена, чини се да је Трамп начинио сигурнији избор него што је то било у Болтоновом случају. Велики део Обрајенове каријере, за разлику од Болтонове, одиграо се иза сцене и ван домета медија. Ипак, Обрајен у новој улози неће моћи да избегне критику и одговорност за Трампове спољнополитичке одлуке.
