Иако Кнежевићу није одређен екстрадициони притвор, јер је суду као јемство положио 70.000 фунти, тим одлукама је, како преносе црногорски медији, и формално започета процедура за његово изручење Црној Гори.
Главни специјални тужилац Миливоје Катнић потврдио је за медије да је Кнежевић саслушан у Лондону по потјерници која је за њим расписана у Црној Гори.
„Сада слиједи стандардна процедура током које ће лондонски суд од нас тражити документацију на основу које тражимо изручење. Ми ћемо поступати по њиховим захтјевима, а наш захтјев пред тамошњим судом заступа британски тужилац“, појаснио је Катнић.
У међувремену, суд у Лондону је затражио да Кнежевић и његов правни тим до наредног рочишта 17. октобра изнесу аргументе против екстрадиције у писаној форми, као и да предложе све доказе на које имају намјеру да се позову.
Политички прогон или криминал
По свему судећи, Лондон ће ускоро бити поприште велике правне битке између одбјеглог предсједника „Атлас групе“ Душка Кнежевића и државе Црне Горе. Кнежевић ће свим силама покушати да докаже да је посриједи „политички прогон“, што би га као држављанина Велике Британије поштедјело изручења црногорским правосудним институцијама, док ће црногорско специјално тужилаштво покушати да докаже да је Кнежевић био на челу организоване криминалне групе.
Коначну ријеч ће на крају имати Енглези.
Оно што ипак у неку руку за сада иде у прилог Кнежевићу јесте да је процедура екстрадиције веома комплексна, те да за завршетак екстрадиционог поступка не постоји рок у случају када оптужени није у притвору. То према тврдњама неименованих правних стручњака, које преносе медији, значи да процес изручења Кнежевића Црној Гори може трајати годинама.
Ова чињеница је тим прије значајнија ако се има у виду да је Кнежевић у једном од аудио-снимака које је недавно објавио дословце поручио да је у „рату“ са црногорским властима.
Како то на терену изгледа најбоље знају у тужилаштву чијег је првог човјека — врховног државног тужиоца Ивицу Станковића Кнежевић успио поприлично да компромитује у јавности објавом разговора са његовим секретаром Ненадом Вујошевићем, који на снимцима потврђује да је узимао новац од Кнежевића и давао га Станковићу.
Осјетљив случај
У неким другим снимцима помињу се чак и специјални тужилац Миливоје Катнић и други, неименовани тужиоци који су наводно узимали новац од Кнежевића како би одблокирали рачуне клијената „Атлас банке“, након чега су и неки медији блиски властима у Подгорици признали да је одбјегли банкар успио „солидно“ да компромитује државно тужилаштво.
Са друге стране, ни власт у Подгорици није остала дужна, па је Кнежевић на добром путу да изгуби готово сву (огромну) имовину коју је стекао у Црној Гори. Такође, Црна Гора и Велика Британија су 5. марта ове године потписале билатерални уговор којим се „олакшава примјена“ Европске конвенције о екстрадицији.
У уговору који је јуче објавила Влада Црне Горе, наводи се да Црна Гора и Велика Британије неће одбити изручење свог држављанина уколико га друга земља тражи за кривична дјела за која се, према прописима обе стране, може изрећи казна затвора од најмање пет година.
У међувремену, Кнежевић не престаје да узбуркава јавност нових објавама и материјалима којим покушава да компромитује највише државне функционере и изазове што већи одијум јавности према врху власти у Подгорици. Он поручује да му је намјера да „у континуитету указује на сву трулеж система који је формирала криминална власт“, а такође не крије и да му је главни циљ да се врати у Црну Гору, али у оном тренутку када на власти више не буде Мило Ђукановић.
Оно што остаје да се види јесте ко ће на концу изаћи као побједник: Душко Кнежевић или власт у Црној Гори, као и да ли ће суд у Лондону Кнежевићу дати довољно времена и простора да се као и до сада „бави“ властима у Подгорици, или ће пак Кнежевић изручењем црногорским правосудним органима бити осујећен у свом науму.
С обзиром да се ради о међународно осјетљивом случају и инсајдеру који у континуитету износи најтеже могуће оптужбе на рачун државног врха Црне Горе, није искључено да приликом одлучивања суда у Лондону осим законских буду укључени и „аргументи“ политичке природе.
