После напада дроновима на нафтна постројења у Саудијској Арабији, нафта је на светским тржиштима поскупела прошле недеље за око 6 одсто. Иако им је после овог десанта производња преполовљена — смањена за више од пет милиона барела дневно, што чини око 5% укупне производње „црног злата“ у свету, Саудијци су пожурили да најаве брз опоравак своје нафтне индустрије, што је допринело смиривању цена — после вртоглавог скока цена за око 20 процената у прошли понедељак барел је „пао“ на око 64 долара.
Ово је, наравно, само увод у нову нафтну кризу јер „Волстрит џурнал“ оспорава оптимизам Саудијаца и пише да ће компанији „Сауди Арамко“ требати месеци, уместо раније најављених десет недеља, како би производњу довела на ниво од пре напада на њене објекте. Уз то, не треба занемарити да се, поводом овог напада, страсти водећих светских политичара, пре свега америчког председника Доналда Трампа, нису стишале — да је Иран означен као главни кривац за овај напад.
Истовремено, у гасном сектору у Европи у току су две паралелне акције. Док је Бугарска отклонила правосудне препреке за отпочињање градње гасовода „Турски ток“ на својој територији, а њихов премијер славобитно најавио да ће ова земља, ипак, постати гасно чвориште Балкана — не само за проток руског гаса — нешто северније је отпочела нова рунда преговора Москве и Кијева уз посредовање Брисела око будућности транзита руског гаса кроз Украјину ка европским потрошачима. Бриселски посредник Марош Шефчович, иначе чиновник ЕУ из старе поставке, који никако није умео да сакрије да му је у ангажману најбитније да својој земљи (Словачкој) обезбеди што већу улогу у транзиту руског гаса, са позиције човека задуженог за енергетику одлази необављеног посла — није успео да заштити интересе Украјине. Преговори се настављају.
Када је у питању гас, свакако је добро што нема најава некакве нове гасне кризе у Европи пред наступајућу грејну сезону, као уосталом ни несташице нафте на светском тржишту, а шта ово све значи за будућу енергетску безбедност потрошача, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са др Петром Станојевићем, стручњаком за енергетику и професором на Факултету безбедности Универзитета у Београду.
