Међународна група археолога на северу Перуа је 2011. године случајно открила гробницу у којој је сахрањено 42 деце, узраста од четири до 14 година. У наредних пет година број пронађених скелета је достигао 140. Све жртве су биле окренуле главом према мору, са лицима обојеним у црвено.
Радиокарбонском анализом је утврђено да су деца умрла истог дана, око 1450. године. Научници претпостављају да су их одвели на морску обалу за време кише и жртвовали да би умирили богове, који су послали поплаву. Реч је о природној катастрофи која је погодила та подручја у 15. веку. Тада се, због повишене активности природног феномена „Ел Нињо“, клима на северној обали драстично променила. У мору је нестало рибе, а људи су страдали од непрестаних падавина и поплава. Та појава данас се сматра једним од главних разлога за нестајање народа Чиму и долазак Инка на ту територију.
Међутим, у августу 2019. године у тој гробници је пронађено укупно 227 скелета, а није искључено да је то коначни број.
Крваве жртве Сунца
Научници су на 140 километара од Берлина 1991. године пронашли трагове дрвене грађевине, која подсећа на чувени Стоунхенџ. Утврђено је да проналазак датира из 2300. године пре наше ере, а конструкција је представљала неколико кругова подељених на секције и вероватно је коришћена у ритуалне сврхе.
Прошле године, током проучавања централног дела „Вудхенџа“, како су га научници назвали, откривени су остаци неколико десетина деце и жена разних узраста. Сви су умрли због ударца тупим предметом у потиљак. Тела су бачена у јаму која је ископана у центру круга. Поред скелета су се налазили и делови ритуалног алата.
Немачки археолози сматрају да је „Вудхенџ“ највероватније повезан са новонасталим култовима смрти и Сунца, док су људске жртве могле бити део представа које описују циклус живота и смрти.
Спаљивање у име победе
Грчки митови и легенде обилују мрачним детаљима о приношењу људских жртава. Међутим, донедавно за то није било никаквих археолошких доказа. Тек 2016. године међународна група археолога открила је дечије скелете у светилишту Зевса Ликејског на острву Пелопонез.
Скелет дечака који је умро у 9. веку налазио се између два паралелна реда камења у гробници која је затрпана пепелом жртвених животиња. Скелет је добро очуван, осим горњег дела лобање. Научници сматрају да је дечак жртвован, јер су се његови посмртни остаци налазили унутар жртвеника.
Научници не искључују могућност да се ту налазе и други скелети, јер је истражено само седам одсто жртвеника. Осим тога, у разним деловима Грчке су пронађене посуде са костима, међу којима су и дечије кости. На њима су били видљиви трагови посекотина, тако да те људе нису само убијали, него су, након убијања, уклањали меко ткиво.
Жртвовање у замену за савет богова
Још један пример приношења људских жртви долази из древне кинеске државе Шанг, где су жртвовани људи узраста од 15 до 35 година. Истраживање канадских археолога доноси сазнање да су у главном граду древне државе свештеници за 255 година убили више од 13.000 људи. Тела су бацали у посебне жртвене јаме. У рушевинама града пронађено је више од две и по хиљаде таквих јама.
По правилу, убијали су ратне заробљенике, којих је било напретек, јер је држава стално ратовала. Постојале су две врсте приношења жртава. У обреду „ренсун“, поред убијених, а то су обично били рођаци или слуге преминулог аристократе, у одређеном редоследу су били поређани обредни предмети.
Масовни дарови боговима називали су се „реншенг“ и предвиђали су жртвовање од 10 до 50 људи истовремено, иако је откривена и гробница са 339 скелета. Највероватније су људе убијали у замену за савете богова о одређеном питању.
