Обред који се изводио током 500 година наше ере у Гватемали, у храму Зацпетену, подразумевао је да неко посече ушну шкољку, језик или гениталије и да проспе своју крв. Стреле којима се то чинило су направљене од вулканског стакла, а Маје су веровале да кроз крв излази „животна снага“ којом се хране богови, истиче Пруденс Рајс, професор Универзитета у Јужном Илиноису за „Националну географију“.
Професор Рајс додаје да је онај ко је давао своју крв то чинио добровољно и да би „жртве“ вероватно преживљавале овај обред.
Знамо да је пуштање крви било један од обреда током рођења или церемоније уласка дечака у свет мушкараца. Професор Нејтан Мајснер, истраживач Универзитета у Јужном Илиноису, каже да се овај обичај се преносио с генерације на генерацију како би Маје своју „животну снагу“ повезивале са прецима.
Током ове студије, професор Рајс је са својим колегама прегледао 108 стрела из регије Петен у Гватемали. Све стреле су пронађене током последњих 20 година и претпоставља се да датирају из периода између 1400. и 1700. године.
Разним техникама успели су да детектују остатке древне крви на 25 стрела и да идентификују врсте које су имале такву крв. Две од испитаних стрела су садржале само људску крв, док су остале указивале на мешавину крви различитих животиња.
Током лабораторијских анализа, протеини који су пронађени на врховима стрела тестирани су на серуме који садрже антитела различитих животиња. Уколико би крв реаговала на серум, то би значило да она потиче од те животиње.
Међутим, ова техника није сигурна јер крв временом изгуби одређене протеине и не може се са сигурношћу утврдити о којој животињи је реч.
