Невладине организације које „сеју слободу“ широм света тврде да су источне НВО у ствари „владине организације“ и да су задужене да спрече критику лошег стања људских права у бившим земљама СССР-а.
Тако, на пример, стижу оптужбе да су невладине организације које финансира руска влада на једној конференцији у организацији ОЕБС-а у Варшави браниле циљеве Кремља на Криму, чиме се, како су навели, „одузима време за дискусију ’правим НВО‘ и смањује утицај њихових изјава, саопштила је Хелсиншка комисија САД“.
Значи, за њих постоје само НВО које саопштавају једну „истину“ и само њима треба обезбедити довољно времена да изнесу своје ставе. Све друге треба — ућуткати.
Дупли стандарди
Поставља се, на пример, питање због чега нека невладина организација која се залаже за унапређење људских права кримских Татара и која је подржала присаједињење Крима Русији, има мање легитимитета да се залаже за своје циљеве од Хјуман рајтс воча?
Ради се о злоупотреби хуманитарне приче и дуплим стандардима Запада, оцењује за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић.
„Ствар је у томе да су западни центри моћи одавно осмислили концепт невладиних организација под контролом државе, односно у функцији геополитичких интереса тих држава и те невладине организације су важно средство њихове меке моћи. Већ скоро пола века на тај начин се САД и друге западне земље мешају у туђу унутрашњу политику, у глобалним размерама стварају привид да се не ради о њиховим интересима, већ о борби за људска права, демократију и слично“, истиче он.
Мека моћ, ништа ново
Када се детаљније погледа, види се да су те невладине организације финансиране из буџета западних држава и повезане су са, како Анђелковић каже, евроатлантском елитом која контролише власт у западним државама.
„Русија се последњих година отргла и почела је сама да примењује меку моћ и да не ради ништа ново, само да примењује западне рецепте у борби за своје геополитичке интересе. И тај исти Запад који је то годинама и деценијама користио, одједном је у шоку, јер је неко други почео да употребљава његов инструмент једнако вешто!? Русија, и не само она, успевају да парирају Америци и Америка одједном почиње да прича да је то проблем, да је то злоупотреба концепта цивилног друштва, људских права и слично“, каже Анђелковић.
Ради се о лицемерју и оптужби типа када лопов виче „држ‘те лопова“, додаје саговорник Спутњика и поентира да не треба да чуди да су сада проблем невладине организације из Русије, када су западне владе својој јавности успеле да протуре причу о хуманитарном бомбардовању Југославије.
Шта је задатак НВО?
Цивилни сектор се бави критиком влада у земљама у којима постоји, не због рушења тих влада, већ због унапређења живота на свим пољима, од људских права до заштите животне средине, каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић.
„Дакле, за мисију би требало не да буду рушитељи неких и протежери других влада, него да отварају неке проблеме у које чиста политика не жели из чисто прагматичних разлога да уђе. Као што знате, политичари су свугде у свету у перманентној изборној кампањи, неке теме желе да скрајну, а отварају оне које им иду у прилог. То је суштина приче. Код нас се сматра да је невладин сектор као нека врста мантре која је стигла са Запада, по правилу нешто што протежира оно што су западне вредности у сваком смислу речи, а критикује нешто што је асоцијација на бивши Исток, односно у овом тренутку на Русију, као остатак тог Истока“, објашњава он.
И у Србији, као и у источноевропским земљама „природно“ је да невладин сектор критикује режиме, на пример у Русији и њој блиским земљама, док истовремено беспоговорно хвали режиме на западу.
Русија има специфичан закон о невладином сектору, напомиње наш саговорник, у покушају да заштити своје тржиште грађанских идеја од прекомерног утицаја лажних невладиних организација, али свуда су локалне невладине организације експоненти или великих фондација, или великих невладиних организација иза којих стоје владе великих сила.
„Најпознатији борци за људска права на овим просторима, па у источној Европи, чак и у оном делу источне Европе који је већ ушао у ЕУ, јесу неки фондови Џорџа Сороша који се боре наводно за људска и грађанска права и за отворено друштво у тим земљама, а у ствари иза њих фактички стоји режим, односно званична политика САД“, каже Миливојевић.
Уз напомену да се оно што говори не односи на оне невладине организације које заиста отварају животне теме, већ на параполитичке невладине организације, наш саговорник напомиње да се најгласнији део невладиног сектора веома често понаша као рушитељ режима у појединим земљама, не само у Европи, него и у Азији и Африци.
