„Њујорк тајмс“ наводи да су досадашње косовске доминантне политичке личности били људи који су се истакли као некадашњи борци, али да су им на ванредним парламентарним изборима први пут озбиљни ривали били политичари нове генерације, који ће највероватније однети победу.
„Ово је прилика да нова генерација политичара прекине круг коришћења Србије као изговора за грешке косовских влада“, рекао је Лулзим Пеци, директор Косовског института за истраживање и развој политика у Приштини.
Ниједна странка неће моћи да обезбеди више од 30 одсто гласова, што ће вероватно покренути жестоку конкуренцију за премијера, када наредне недеље буду формиране коалиције.
Упркос разликама, сви кандидати знају да је јавност незадовољна због економске ситуације, па су гарантовали да ће уклонити корупцију, борити се против организованог криминала и смањити незапосленост, пре него што попусте притиску међународне заједнице да наставе преговоре са Београдом о нормализацији односа, пише „Њујорк тајмс“.
Шпенд Ахмети, градоначелник Приштине и лидер Социјалдемократске партије Косова, која је у савезу са бившим премијером Харадинајем, каже да ће фокусирање на домаћа питања бити тешко.
„Наравно, можете да водите кампању у борби против корупције и побољшање образовања. Али, кад сте изабрани да водите, боље да будете спремни за наступе под притиском међународне заједнице и да разговарате са Србијом“.
Разговори са Београдом заостају скоро годину дана откако је Харадинајева влада увела стопостотне тарифе на српску робу и приморала Скупштину да усвоји законе о формирању војске, подсећа лист.
Потези су наљутили званичнике Европске уније, који су од 2011. посредовали у дијалогу, али и подстакли критике НАТО-а, који од 2000. године одржава напети мир у тој области, пренео је Танјуг.
Ако Вјоса Османи (38) из Демократског савеза успе да обезбеди власт, постала би прва премијерка.
„Време је да политичари са чистим рукама, без везе са криминалом и корупцијом, воде Kосово“, рекла је она.
