Чепурин, који је седам година провео на амбасадорском месту у српској престоници, рекао је да је желео да изнесе „поглед са стране“ на Србе, као и сличности и разлике између њих и Руса.
„Када сам дошао у Србију, тражио сам да прочитам нешто о Србима што нису писали Срби. Нашао сам тек неколико кратких мисли писаца попут Достојевског и све су биле позитивне. Али желео сам да пишем како ја видим Србе данас“, рекао је руски дипломата.
Представљајући књигу бившег амбасадора, чије је прво издање објавила кућа „Русика“, а ово најновије компанија „Новости“, главна уредница српске редакције Спутњика Љубинка Милинчић оценила је да је то књига утисака управо једног амбасадора и да би изгледала сасвим друкчије да ју је, рецимо, писао неки лекар.
„Ово је књига о Србији и Србима, али је заправо књига о Србији и Русији, јер Александар Васиљевич увек пореди Србе и Русе. Ми увек мислимо да смо једнаки, али има тренутака кад смо различити. На пример, за Србе су хероји губитници попут кнеза Лазара, док је код Руса друкчије“, навела је Милинчићева.
Срби били и остали важан народ на Балкану
Амбасадор Чепурин је, говорећи о особинама Срба, рекао да су они били и остали важан народ на Балкану.
Он је као другу значајну особину српског народа издвојио достојанство и љубав према отаџбини, као и чињеницу да су Срби одувек имали водиље — политичаре, државнике, истакнуте личности. Православље је, истакао је, нешто што Србе зближава са Русима, а још једна сличност је да теже снажним лидерима.
За Србе је, према речима Чепурина, важно и да имају идеју којој теже, а инат је једна од карактерних особина коју је тешко превести на друге језике, али им је, како је приметио, омогућила да прођу стотине године искушења и сачувају свој идентитет.
Уз оцену да је књига „поглед великог на малог“, Милинчићева је подсетила да Србе често зову „мали Руси“, али да то не доживљава као увреду јер би Срби и хтели то да буду.
„Неки сматрају да су Срби људи с руском душом и италијанским темпераментом“, додао је Чепурин.
Разговор с америчким амбасадором
Амбасадор је испричао и низ анегдота из времена свог службовања, истичући да су му често задавали питања везана за оружје, додајући уз осмех да очекује и да га Љубинка Милинчић пита и сада нешто слично.
Питање је, међутим, гласило: „Да ли би се Русија укључила у рат ако би НАТО, не дај боже, опет кренуо да бомбардује Србију“.
„Сада је то апсолутно немогуће јер кад је Русија јака, то је такође боље за Србе“, одговорио је Чепурин.
Бивши амбасадор је препричао и разговор који је својевремено водио са бившим америчким амбасадором Мајклом Кирбијем, који му је приликом једног сусрета – а обојица тек што су дошли у Београд, рекао како Срби воле Русе. „А што нас не би волели“, узвратио му је Чепурин, а кад је Кирби констатовао да Срби не воле Американце, одговорио је: „А што да вас воле“.
Испричао је и епизоду из филма који је амерички режисер Оливер Стоун снимио о Владимиру Путину, везану за жртве у Другом светском рату. Када је Стоун рекао Путину да су се Совјети борили „до последње паре“, Путин га је исправио и рекао да Руси кажу „до последње капи крви“.
„Мислим да и Руси и Срби кажу исто“, приметио је Чепурин.
Допринос Саве Рагузинског
Руски дипломата је подсетио и на неке Србе који су дали допринос јачању Русије, међу којима је и Сава Рагузински, који је Петру Првом поклонио прадеду Пушкина, а такође давне 1727. повукао и границу између Руске империје и Кине која је и до данас таква.
„Стигао је до малог града Кјахте, а једина Српкиња која је после 300 година дошла у тај град била је управо Љубинка“, рекао је Чепурин.
Присетио се и још једног важног Руса српског порекла, вајара Јевгенија Вучићевића, који је, између осталог, коаутор чувеног споменика у Волгограду, бившем Стаљинграду, „Мајка Домовина зове“, као и многих других споменика.
Говорећи о предстојећој посети премијера Русије Дмитрија Медведева Србији поводом обележавања 75. годишњице ослобођења Београда, Чепурин је истакао да је то важна посета, али да је најважнија била у јануару када је овде долазио председник Русије Владимир Путин.
„Наши односи из године у годину јачају, а треба их и даље развијати, посебно на економском плану. Треба тражити начине да јачамо економске везе а сада смо у позицији да наредних десетак година активно радимо на економском расту“, нагласио је на крају Чепурин уз поруку: „Радићемо тако да Срби имају због чега да воле Русе и да Руси воле Србе.“
